Храм Светог Прокопија у Високом обиљежио крсну славу и 160 година постојања (ФОТО)
"Свети Прокопије је мученик који се у овим крајевима увијек са радошћу поштовао и славио. Свети Прокопије био је свједок смрти и васкрсења Господа нашег Исуса Христа, мученик, свједок који се није плашио ничега, па ни саме смрти како би одржао, показао и доказао да вјерује као што говори, а чини као што вјерује", рекао је владика Григорије.
Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, поручио је да данас сви вјерници дијеле осјећање да се налазе "као свој на своме", те да се као ријетко када налазе на мјесту коме припадају, на мјесту које није створено само за прошлост и сјећање, него да живи живот и има будућност.
"Данас ми православни Срби који смо расијани по цијелом свијету из централне Босне, када дођемо у Високо, имајући свијест о свему оном што је педесет или сто километара од и око овог града, ма гдје да живимо знамо да је ово мјесто наш стожер - стожер нашег постојања", рекао је владика Григорије током бесједе.
Он је нагласио да га жалости што је мало народа, истичући да нема разлога да Срби из Високог буду песимисти и очајни, јер и прије 160 година, када је започета градња цркве, у вријеме Отоманске империје и прије доласка Аустрије, односно, када је империја са истока имала већу снагу од оне која је касније дошла са запада, није било много више правосланих хришћана у овом граду.
Владика Григорије је подсјетио да су људи прије 160 година имали вјере и молили султана, пашу, односно тадашње власти за изградњу богомоље, односно мјеста гдје ће се утемељити за вјечност.
"Својом мудрошћу, вјером, упорношћу, стаменошћу су издјествовали такав документ прије 160 година и направили овакву цркву. Данас све вас, а и самог себе, који имам одговорност према овој цркви, јер су се и моји преци у њој молили, питам да ли су прије 160 година можда били у бољим условима да изграде овако дивну цркву него ми данас? Сигуран сам да нису имали боље услове за то, али сам сигуран да су били мање малодушни и више вјерни", рекао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.
Властодршцима у БиХ је поручио да, ако мисле добро овој земљи и народима који живе у БиХ и себи, не смију допустити да овакве древне светиње, споменици вјере и културе, као што је Храм Светог великомученика Прокопија у Високом, пропадају.
"Зато смо данас овдје да обновимо овај храм, што увијек значи да обновимо и себе. Нисам одавно био у овако лијепој, али и тако оронулој цркви у којој човјек може да се моли Богу и да му је жао да изађе из ње", рекао је владика Григорије.
Администратор Митрополије дабробосанске је, благосиљајући почетак обнове храма, изразио захвалност начелнику општине Високо Амри Бабић, која је од почетка жељела да помогне у том богоугодном дјелу, али и фра Зорану Вуковићу из Кисељака.
"Видим данас да постоји воља да обновимо ову цркву. То ће онда тако бити. Воља, као што сам већ безброј пута истицао, долази од појма вољети - ако нешто волите онда имате и вољу за то. Када је ријеч о обнови цркве, рекао сам за пет година, јер сам сматрао да су људи сиромашни, али сам сад смањио за двије године", рекао је владика Григорије изразивши наду да ће се врло брзо поново срести са вјерујућим Височанима у обновљеној цркви.
Височки јереј Миљан Рађеновић је, обраћајући се окупљеним вјерницима и званичницима, захвалио приложницима за помоћ на обнови храма истакавши да "човјек гради и ради да би нешто иза себе оставио, али и Господу нешто и понио".
"Нека нас Бог да догодине у већем сабрању и, како наш владика рече, за пет година да у свјетлости и љепоти ову цркву угледамо да буде огледало Српске православне цркве, града нашег народа и свих који ће овдје долазити и поштовати ову светињу", рекао је јереј Рађеновић.
Начелник општине Високо Амбра Бабић поздравила је све присутне на обиљежавању 160 година постојања Храма Светог великомученика Прокопија у Високом, једног од три вјерска објекта на подручју ове локалне заједнице који су истовремено и национални споменици културе.
"Уз ову цркву још 1840. године се налазила школа која је 1914. године престала са радом. У цркви се налази и једна од најпознатијих и највећих збирки икона на простору БиХ, од којих поједине потичу још из 15. вијека", рекла је Бабићева.
Она је нагласила да је радује ентузијазам и пожртвованост јереја Рађеновића на покретању активностима реконструкције цркве и пратећих објеката, те оживљавање рада православне вјерске заједнице у Високом.
"Радо смо се одазвали позиву јереја Рађеновића да будемо партнер и суорганизатор, а да манифестацију обиљежавања 160 година постојања цркве инкорпорирамо у садржаје културног дијела манифестације `Височко љето`. Црква Светог великомученика Прокопија, која је подигнута у подножју краљевског града Високи, симбол је овог овог дијела височке чаршије, суживота и богатства различитости", рекла је Бабићева.
Честитајући јубилеј цркви, Бабићева је изразила жељу да данашња манифестација представља симбол заједничке посвећености изградњи мира, проповиједању и живљењу универзалних људских вриједности, које у својој основи и религија налаже вјерницима свих вјероисповијести.
Кум славе Храма Светог великомученика Прокопија је Владо Ковачевић са Кобиљаче, а склопу обиљежавања 160 година постојања храма данас ће у 16.00 часова у Високом бити приређена изложба икона и црквеног мобилијара из архива Црквене општине Високо.
Храм Светог великомученика Прокопија у Високом изграђен је 1857. године и данас је у веома лошем стању.
Дио храма обновљен 1998. године, односно урађена је фасада, уз финансијску помоћ Грчке православне цркве, а потребна је помоћ за обнову његове унутрашњости.
Ферман о градњи цркве, писана документација и сва црквена архива изгорјели су у пожару 1941. године.
У храму се налази једна од најпознатијих и највећих збирки икона на простору БиХ, која је настала од поклона парохијана, али и доношењем икона из цркава у Сарајеву.
Збирка се састоји од стотињак икона, а већи број односи се на иконе рађене у техници каширања папира на дрво. Најстарија икона урађена је у византијском иконографском маниру и потиче из 15. вијека.
Црква је 8. марта 2004. године, одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, проглашена националним спомеником БиХ. Национални споменик чине црква, црквено двориште, оградни зид, улазна капија, парохијски дом и покретно насљеђе, које чини 18 икона.
Извор: СРНА