latinica  ћирилица
18/07/2017 |  11:50 ⇒ 11:55 | Аутор: РТРС

Новић и Родић против информације о раду Тужилаштва БиХ

Уставноправна комисија Дома народа Парламентарне скупштине БиХ данас је без гласова двојице српских чланова подржала информацију о раду Тужилаштву БиХ у 2016. години.
Заједничке институције БиХ - Фото: РТРС
Заједничке институције БиХФото: РТРС

Против информације о раду Тужилаштва БиХ у прошлој години, која је на дневном реду сутрашње сједнице Дома народа, гласали су српски представници Средоје Новић и Драгутин Родић.

Током расправе о информацији указано је на више проблема у раду Тужилаштва БиХ.

Новић је оцијенио да подаци наведени у информацији указују на раст квантитета, али да се не види има ли напретка у квалитету рада Тужилаштва у прошлој години.

"Број осуђујућих пресуда показује да ли су полиција и тужилаштво урадили добар посао", констатовао је Новић.

Он је затражио информацију о националној структури лица обухваћених предметима ратних злочина, истичући да су неки предмети 10 и више година у поступку што наводи на закључак о селективном приступу Тужилаштва.

Новић је поставио питања у којим случајевима Тужилаштво примјењују Кривични закон БиХ односно Кривични закон бивше СФРЈ, те зашто је мали број предмета ратних злочина који су са нивоа БиХ пренесени на ентитетско правосуђе.

"Да ли су толико тужиоци на нивоу БиХ професионалнији и јачи, када је само 25 предмета у прошлој години пренесено, док су неки који су уступљени ентитетком нивоу, враћени на ниво БиХ", додао је Новић.

Он је указао и на негативну слику о стању у Тужилаштву која је у претходном периоду створена у јавности и упитао шта се ради на санирању те слике.

"Једно је шта причају политичари, али објективно у Тужилаштву се дешавају и негативне ствари", закључио је Новић.

Већину питања која је поставио Новић, Тужилаштву БиХ је у писаној форми доставила и Љиља Зовко из Клуба хрватских делегата, која је рекла да очекује да добије одговор на та питања.

Она је прецизирала да је тражила број предмета за ратни злочин по војним јединицама.

Бариша Чолак из Клуба хрватских делегата рекао је да је раније имао примједбе на рад Тужилаштва, али да сматра да је у прошлој години постигнут напредак.

"Било је селективног приступа у предметима ратних злочина, чак и таквих ствари да су за исто чињенично стање правне квалификације биле различите", истакао је Чолак.

Он је рекао да подржава информацију Тужилаштва како се не би поништио напредак постигнут у прошлој години.

Члановима Комисије обратио се Изет Одобашић из Тужилаштва БиХ, који тврди да у овој институцији нема селективног приступа случајевима ратних злочина.

"Иако постији заинтересованост јавности за националну структуру у случајевима ратних злочина, Тужилаштво неће упасти у замку да тако ради", рекао је Одобашић.

Према његовим ријечима, број одлука Суда БиХ којима су потврђене оптужнице и донесене осуђујуће пресуде по оптужницама Тужилаштва БиХ говори о учињеном напретку у квалитету рада Тужилаштва.

Одобашић је рекао да би крајем августа требало да буде готов нацрт измјене Стратегије за процесуирање ратних злочина, који ће бити упућен Савјету министара БиХ.

Измјенама Стратегије, навео је Одобашић, требало би да буду снижени критеријуми за уступање предмета ратних злочина ентитетским судовима.

Он је изнио став да је Тужилаштво БиХ изложено непринципијелним и неаргументованим нападима, истичући да то у Тужилаштву тумаче притиском на рад ове институције.

Овај став негирао је предсједавајући Комисије Халид Гењац, који је рекао да отворени поступци против тужилаца показује да нису сви напади неосновани.

Комисија је данас у првом читању подржала Приједлог закона о парламентарном надзору, који је припремила привремена заједничка комисија оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Новић је оцијенио апсурдним да се у приједлог закона преписују пословничке одредбе парламента БиХ, те истакао да је осим новчаних казни потребно предвидјети смјену руководилаца институција које добијају негативан извјештај за свој рад.

Уставноправна комисија Дома народа организоваће у септембру јавну расправу о Приједлогу закона о измјени и допунама Закона о добробити животиња, а за Приједлог закона о измјени и допуни Закона о раду у институцијама БиХ затражен је продужетак амандманске фазе како би Савјет министара БиХ у форми амандмана доставио прецизно набројане функције на који се приједлог измјена и допуна односи.

Извор: СРНА