Брчко: Љетна школа јагодарства (ВИДЕО)
Енес Лелић, један од брчанских јагодара, каже да је ријеч о јако тешком послу у коме се скоро сви радови обављају ручно.
Истиче да су произвођачи препуштени сами себи, јер немају савјетодавну службу, тржиште, а и подстицаји су само у социјалној мјери а не развој тржишних произвођача.
- Код нас, што се тиче струке, само дођу да прегледају кад је ријеч о подстицајеима, и дођу ови што промовишу совје поризводе, што нам продају препарате, гнојиво и слично, прича нам Енес.
Стручњаци препоручју примјену комплетне агротхенике али и правилан избор сортимента јагоде, јер се на западном тржишту све више траже аутохтоне сорте, које имају бољи укус и мирис од индсутријских.
- Свједоци смо да се клима пореметила, такође имамо нових инсеката, имамо нових болести. Оно што се показало у пракси као добро, то је добра исхрана. Као што човјеку дајемо добру храну због повећања имунитета, то исто радимо са биљкама, истакла је Бојана Станковић, дипл. инж. ратарства из Крагујевца.
- Западно европско тржиште тражи све више старије сорте, ароматичније, које су ситније, које имају одређене проблеме у агортехници производње. Нису толико родне, али то је оно што тржиште,тренутно тражи, каже Адалберт Вонсовић, дипл. инж. ратарства, Брчко.
У Одјељењу за пољопривреду дистрикта немају тачне податке колико је произвођача јагода на овом подручју, као ни које се то количине производе за тржиште.
- Ми имамо одређен број произвођача који су у систему подстицања, односно подстицања кроз производне количине, и то из године у годину варира, ја се не могу сјетити тачног податка, наглашава Ферхат Ћејвановић из Одјељења за пољоривреду дистиркта Брчко.
На подручју Српске и ФБиХ, годишње се под јагодом сади између 1.200 и 1.300 хектара, са призводњом од око девет хиљада тона јагоде.
Већина производа заврши на тезгама или код накупаца.
А у сусједној Србији, 80 одсто производње јагоде заврши на тржишту Русије.