latinica  ћирилица
12/07/2017 |  16:33 ⇒ 18:33 | Аутор: РТРС

Током екстремних врућина примјењивати адекватан режим исхране

Током екстремних врућина пацијенти са хроничним кардиоваскуларним обољењима, уз одговарајућу медикаментозну терапију, морају да примјењују и адекватан режим исхране, упозорава доктор Инга Марковић, нутрициониста-дијететичар у Болници "Свети апостол Лука" Добој.
Инга Марковић - Фото: СРНА
Инга МарковићФото: СРНА

Марковићева истиче за Срну да је због екстремних врућина повећан број пацијената који болују од кардиоваскуларних обољења, а смањен број пацијената обољелих од дијабетеса.

Она појашњава да током љета и периода високе температуре добро едукован пацијент може да регулише ниво шећера исхраном богатом сезонским намирницама.

"Код кардиоваскуларних обољења, хипертензија је углавном та због које се пацијенти хоспитализују, јер мисле да је медикаментозна терапија коју узимају довољна, а не размишљају шта су храном унијели у организам", наводи Марковићева.

Храна је веома важан фактор када су велике врућине, зато што макронутријенти хране могу да дјелују позитивно, али и негативно на организам.

Она појашњава да храна богата мастима загријава организам и апсолутно се не препоручује у овом периоду.

"Масна меса, маргарин, маслац, пецива, лиснато тијесто, те пите, који су претежно заступљени у исхрани, садрже много већу количину натријума од оне коју би обољела особа од хипертензије или кардиоваскуларних болести могла да узме", упозорава Марковићева.

Препорука за кардиоваскуларна обољења јесте да се храна не досољава, да се у исхрани повећа унос поврћа са прецизно утврђеном количином уноса воћа за тачно одређену доб, пол и стање ухрањености, а да се конзервисани производи избаце, као и газиране воде.

Пацијенти треба да теже да вриједности притиска код млађих лица буду у складу са нормалним омјером - 120 са 80 или 130 са 90 за особе старије од 65 година или које дуже вријеме имају дијабетес.

Марковићева упозорава да осцилација притиска за гојазног пацијента зна бити веома опасна, поготово ако није на терапији.

Она савјетује да се из исхране избаце слаткиши и газирани напици који поред високе концентрације шећера садрже и велику концентрацију кофеина.

Према њеним ријечима, конзумирање воћа треба свести на двије до три воћне јединице дневно, с тим што би требало у мањој количини конзумирати шљиве и грожђе који су богати шећером као и банана. Сезонско воће је прихватљиво, уз ограничење да се уноси по једна јединица дневно.

Када је ријеч о поврћу апсолутно све врсте треба количински неограничено заступити у сва три главна оброка.

"Гојазни пацијенти или они који већ имају неко хронично обољење треба да једну воћну ужину замијене са поврћном да би надомјестили недостатак минерала и витамина", савјетује Марковићева.

Таквим особама препоручују се такозване хладне намирнице које својим метаболисањем у организму не загријавају организам, већ га, напротив, хладе.

Марковићева напомиње да се у љетњем периоду и током обиљежавања вјерских празника, манифестација или боравка у природи поведе рачуна о избору намирница и начину њихове обраде.

Извор: Срна