latinica  ћирилица
11/07/2017 |  13:00 ⇒ 13:04 | Аутор: РТРС

Породица Радочај у Љескарама ко Приједора власник једине воденице у овим крајевима (ВИДЕО)

У породичној воденици, Љескарама, поред регионалног пута Приједор-Љубија, више од осам деценија жито се меље на традиционални начин. Ова воденица, у власништву породице Радочај, посљедња је у овим крајевима. Купци долазе из свих крајева регије, из само једног разлога-због, како кажу, најздравијег брашна, добијеног на старински начин.
Воденица - Фото: РТРС
ВоденицаФото: РТРС

Некада су у Приједору, од Брезичана до Љубије биле 23 воденице, а данас само једна-у Љескарама, у власништву породице Радочај.

Двије куће воде бригу о воденици, изграђеној давне 1936. године, па је преживјела и зуб времена и индустријски развој.

И данас ријека Љубија покреће воденични точак, а жито се меље на древни начин.

"Водени млин покреће вода и он ради полако, упадају по неколико зрна и он полако меље тако да се брашно не пали, а код електро млинова проблем је брзина која спали брашно", каже Милан Радочај, власник воденице.

Купци долазе из свих крајева. Кажу, брашна таквог квалитета, нигдје нема.

Назиф Јујић из Раковчана код Приједора истиче како се ради о млиновима који квалитетно, на природан начин самељу брашно.

Четврта генерација породице Радочај одраста мељући жито у овој воденици. А када старији оду на посао, за то је задужена седамнаестогодишња Дијана.

"Кад донесе неко у млин, ставим то на вагу и изважем. Када самељем, онда стављам брашно у вреће. Воденица ми значи све", поносно каже најмлађи члан породице Радочај, Дијана.

Бошко Пејић, један од комшија Радочаја каже да воденица ипак значи овом селу, она дође као некакво мјесто окупљања послије Друштвеног дома, гдје се људи састају и договарају.

И данас се поред воденице састају све генерације. Надају се помоћи при обнови дотрајале дрвене ријечне бране, страдале у поплавама 2014. године.