Екранизација првог романа о Винчи повјерена Бјелогрлићу и Ршумовићу
Петнаестог октобра 1958. године огласио се централни аларм за детекцију повишеног радиоактивног зрачења у Винчи. Током експеримента група младих научника је озрачена. За обољеле од радијационе болести, једино рјешење било је хумана трансплантација коштане сржи. Она је обављена у париском Институту „Кири“ први пут у свијету.
Професор Медицинског факултета и директор Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије Горан Милашиновић написао је роман Случај Винча у којем је описао та драматична дешавања.
„Два најважнија мотива су ми била то што су особе које су озрачене, које су обољеле од радијационе болести, наши научници окривљени послије да је то заправо била једна људска грешка, што мислим да није истина и у роману покушавам да покажем да то заправо није истина, да су они били жртве науке, а не људска грешка у суштини“, објаснио је аутор књиге.
Критичари кажу да је Случај Винча веома занимљиво штиво.
„Могло би се рећи да је она занимљива по форми, да је она провокативна по могућностима исхода радње и да је то стилски веома хомогена књига“, истиче књижевни критичар Петар Пијановић.
Према овој књизи припрема се и филм по сценарију Вука Ршумовића, а у режији Драгана Бијелогрлића.
„Радни назив филма је Чувари формуле и за сада је то тако. Мислим да то негдје на добар начин описује нашу причу која у великој мјери има и филмског заплета, наравно и људске драме“, наводи Ршумовић.
Редитељ Драган Бјелогрлић сматра да је аутор ову причу представио као узбудљиву људску драму са елементима трилера.
„Посебно начин на који је он представио то дјело је једна изузетно узбудљива људска драма са елементима трилера која је изузетна инспирација за филм на коме управо радимо Вук Ршумовић и ја“, открива Бјелогрлић.
Роман је инспирисан истинитим догађајем. Петоро озрачених научника је преживјело трансплантацију, један није.
Извор: РТС