latinica  ћирилица
21/06/2017 |  14:52 | Аутор: РТРС

Малешевић: Неопходно повећати обим практичне наставе

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић оцијенио је да је за побољшање стручног образовања у Српској неопходно повећати обим практичне наставе и сарадње између привредника и школа.
Дане Малешевић - Фото: РТРС
Дане МалешевићФото: РТРС

"Морамо створити образовни систем у коме ће сви који су у њега укључени бити одговорни за свој дио посла и који ће доприносити квалитету образовања. Не може се сва одговорност пребацити на школе, већ сви морају преузети дио одговорности да би школа била квалитетнија и да би радник који излази из школе био квалитетнији", оцијенио је Малешевић.

Он је нагласио да Српска не може преписати позитиван примјер система Словеније, али да може на основу њихових искустава градити свој.

"Проблем је што нисмо користили ни оне могућности, које нам је пружао стари закон и постојећи наставни планови и програми, јер да смо то користили имали бисмо боље стање", оцијенио је Малешевић.

Он је у паузи конференције "Примјери добре праксе у процесу повезивања средњег стручног образовања и привреде - искуства и могућности" у Бањалуци рекао да је циљ конференције да се на основу увида у међународна искуства и примјере добре праксе идентификују предности, недостаци и могућности системског укључивања предузећа у провођење практичне наставе у средњем стручном образовању.

Малешевић је појаснио да је Министарство ангажовало Центар за стручно образовање Словеније да им помогну у неким активностима у наредном периоду.

"На основу данашње размјене искустава, припремићемо једну већу конференцију крајем септембра, да би се извршиле промјене у стручном образовању", најавио је Малешевић.

Он је навео да је довољно погледати службену страницу Завода за запошљавање Српске да би ученици знали којих занимања има превише, а којег кадра недостаје, те да би на основу тих података требало да одлуче коју ће средњу школу уписати.

"У евиденцији Завода нема незапослених столара, обућара, заваривача. Постоји отпор према одређеним занимањима, због чега треба мијењати свијести људи, да се образују за она занимања са којима ће се запослити", додао је Малешевић.

Он је закључио да се у Српској могу образовати дјеца, која ће у својој земљи моћи наћи запослење.

Стручњак из области образовања Словеније Елидо Бандељ оцијенио је да је утицај привреде на образовање у Српској премали, те да проблем представља недостатак надлежне инситуције, која би о томе бринула, као што је Центар за стручно образовање у Словенији.

Он тврди да стручно образовање, без повезивања сфере рада и образовања не може егзистирати.

"Укључили смо послодавце у све фазе образовања, планирање, саставаљање наставних програма, а дио наставног плана се изводи на верификованим радним мјестима и код верификованих ментора послодаваца", појаснио је Бандељ.

Он је навео да је Словенија почела радити на процесу усклађивања средњег стручног образовања са потребама привреде прије 20 година, те да је тада 45 одсто младих уписивало гимназије, а сада то чини мање од 35 одсто.

Директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа Маринко Ђукић сматра да се мора утицати на свршене основце да уписују средње стручне школе, како би се скратио њихов пут од завршетка школовања до проналажења радног мјеста.

Као позитиван примјер у Српској, Ђукић је навео град Приједор, гдје више нису тако атрактивни гимназија, економска и медицинска школа, већ машинска и електро школа.

"Потребно је што квалитетније проводити процес практичне наставе како би послодавци добили што компетеније свршене средњошколце и како би привреда постала конкурентнија", додао је Ђукић.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић оцијенио је да је образовни ситем у Српској недовљно увезан са привредом, те да је потребно стимулисати послодавце да ученицима омогуће праксу.

Конференцију организују Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа у оквиру реализације програма "Прилика плус", који подржава Влада Швајцарске.

Извор: СРНА