X

За ваш уређај је
доступна апликација

18/06/2017 |  20:57 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Вегетаријанство би ублажило климатске промјене, али уништило сточарство

Када би неким случајем глобално заживио вегетаријански начин исхране, до 2050. године би било чак седам милиона мање смртних случајева годишње, а ако би се прешло на веганску исхрану, било би спашено до осам милиона живота, показују истраживања Универзитета Оксфорд.
Привреда (Фото: Thinkstock) -
Привреда (Фото: Thinkstock)

Истражујући ову хипотезу, стручњаци су дошли до сазнања да би за 60 одсто опала емисија штетних гасова, првенствено метана који је повезан са производњом црвеног меса.

Исхрана без меса би могла смањити оболијевање од коронарних болести срца, дијабетеса, можданог удара и неких врста рака, те уштедити два до три одсто укупног бруто домаћег производа земаља у свијету, колико би у супротном било утрошено за лијечење, пише Би-Би-Си.

У том случају враћање пашњака у изворно стање, односно њихово пошумљавање, ублажило би климатске промјене и вратило изгубљени биодиверзитет, укључујући повећање броја биљоједа попут бизона, те предатора као што су вукови.

Међутим, с друге стране сточарство би било јако угрожено, а људе ангажоване у индустрији сточарства би требало обучити за нову каријеру - првенствено у производњи поврћа и житарица, пошумљавању или производњи биоенергије.

Неуспјех да се обезбиједи алтернативна каријера овим људима могао би да доведе до масовне незапослености и друштвених промјена, а посебно у руралним срединама.

Исто тако, укидање производње стоке попут оваца могло би, заправо, имати негативан утицај на биодиверзитет у оним областима гдје њихова испаша обликује земљу вијековима - тако да би неки фармери били плаћени за узгајање животиња за потребе заштите животне средине.

У случају преласка човјечанства на вегетаријанство били би значајно промијењени и обичаји као што је ћурка за Божић, печење и друга јела од меса на вјенчањима и другим прославама.

Ове студије су истражиле и проблем више од двије милијарде потхрањених, па би у случају преласка на вегетаријанство, за месо, које је доста калоричније од биљака, требало наћи адекватну замјену.

Ендрју Џарвис из Међународног центра за тропску пољопривреду у Колумбији каже да би у развијеним земљама вегетаријанство донијело много користи за очување животне средине и здравља. Међутим, земље у развоју би то водило у сиромаштво.

Џарвис и други стручњаци су испитали хипотезу да, ако би се месо избацило из исхране преко ноћи, увелико би била смањена емисија гасова стаклене баште, јер један од главних произвођача ових гасова јесте управо сточна индустрија.

Истраживања показују да је просјечна четворочлана породица у САД, кроз месо које поједе, ако се рачуна колико гасова настане при производњи тог меса, емитује више штетних гасова него да возе два аутомобила, иако су аутомобили, а не одресци ти који се редовно спомињу у причи о глобалном загријавању.

Стручњак за безбједност хране на Универзитету у Лидсу Тим Бентон каже да ћемо, ако смањимо унос меса, створити услове за много бољу будућност за наше потомство.

Марко Спрингман, истраживач у "Програму о будућности хране" Мартин школе при Универзитету Оксфорд, који је са својим тимом сачинио компјутерски модел који је дошао до ових података, каже да сценарио преласка човјечанства на вегетаријанску исхрану није врло реалистичан, али је ово истраживање указало на важност емисије гасова за које је одговорна сточарска индустрија.

Модел свијета без сточарства показује да би од пашњака искрчених за производњу стоке било ослобођено 12 милијарди хектара земљишта.

Извор: Срна