latinica  ћирилица
15/06/2017 |  11:51 ⇒ 18:24 | Аутор: РТРС

Влада Српске обезбиједила подстицаје за производњу пшенице

Влада Републике Српске обезбиједила је за производњу меркантилне пшенице у 2016/2017. години подстицаје од 200 КМ по хектару, регрес за дизел гориво у износу од 0,60 КМ по литру, те премију за произведену и продату меркантилну пшеницу у износу 0,05 КМ по килограму.
Бањалука - Влада Републике Српске - сједница - Фото: СРНА
Бањалука - Влада Републике Српске - сједницаФото: СРНА

Укупан износ подстицаја по хектару сјетвене површине под меркантилном пшеницом у 2016/2017. години износиће око 500 КМ по хектару, наводи се у информацији о производњи, преузимању и откупу пшенице рода 2017. године, коју је данас усвојила Влада Републике Српске.

Очекивана производња пшенице овогодишњег рода је око 187.000 тона, што је 10 одсто изнад вишегодишњег просјека производње у Републици Српској.

У информацији се наводи да ће најмање 20 одсто ове количине, односно око 40.000 тона пшенице откупити млинско-пекарска индустрија, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

Просјечан принос пшенице у Републици Српској процјењује се на 4,3 тоне по хектарз, а најпродуктивнији региони су Бијељина и Градишка, у којима се очекују приноси до шест тона по хектару.

У Републици Српској је од 2007. године поступком вантјелесне оплодње рођено више од 800 новорођенчади, а Влада Српске ће ребалансом буџета за ову годину или, најкасније, у буџету за идућу годину, планирати средства и за трећи, бесплатни покушај вантјелесне оплодње.

Физички обим укупне индустријске производње прошле године растао је по стопи од 8,2 одсто у односу на 2015. годину, при чему је прерађивачка индустрија забиљежила раст производње од 3,6 одсто, наводи се у информацији о стању у области прерађивачке индустрије за 2016. годину коју је данас усвојила Влада Републике Српске.

Остварен је извоз од 2,51 милијарде КМ, што је више за 8,8 одсто у односу на 2015. годину, док је у исто вријеме увоз растао по стопи од 4,1 одсто, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

Покривеност увоза извозом износила је 70,65 одсто и већа је за три процентна поена у односу на 2015. годину.

Број запослених, са предузетницима у прерађивачкој индустрији у 2016. години износио је 52.146 и већи је за 4,5 одсто у односу на 2015. годину.

Укупан приход у прерађивачкој индустрији прошле године већи је за 3,74 одсто у односу на 2015. годину, док су расходи већи за 5,16 одсто.

Нето добит је већа за 19,83 одсто у односу на 2015. годину, нето губитак је већи за 44,44 одсто, приход од извоза учинака већи је за 3,35 одсто, као и укупне обавезе за 7,64 одсто.

Најзначајније предузете активности у прерађивачкој индустрији биле су усмјерене на стварање предуслова за оживљавање и повећање физичког обима производње и ефикасности пословања привредних субјеката.

На бесповратној и кредитној основи издвојено је 14,74 милиона КМ подстицајних средстава за реализацију Акционог плана запошљавања за запошљавање 3.060 лица, од чега су у прерађивачкој индустрији запослена 902 лица.

За финансирање привреде посредством кредитних линија Инестиционо-развојне банке издвојено је око 36 милиона КМ, од чега прерађивачкој индустрији 12,6 милиона КМ.

Гаранције Гарантног фонда за кредитно задужење привредних друштава из области индустријске производње износиле су 792.322 КМ, док је за подршку развоју иноваторства издвојено 52.125 КМ.

Из средстава прикупљених на основу постицања производње електричне енергије из обновљивих извора издвојено је 917.936 КМ за суфинансирање 15 пројеката, док је за учешће на сајмовима, презентацијама, промоцијама и пројектима издвојено је око 20.000 КМ.

Када је ријеч о осталим програмима подршке, из пројекта "Кредо Крајина" дата су средства у износу од 2.088.329 КМ за 104 привредна субјекта, док су из пројекта УСАИД/СИДА ГОЛД дата средства од 161.000 КМ за суфинасирање активности у области стандарда квалитета.

Из пројекта "Мрежа консултаната" дата су средства од 14.583 КМ за пет привредних субјеката, а из пројекта "CoBEAR" за увођење система квалитета и обезбјеђење услова за постављање "ЦЕ" знака за три предузећа.

Влада Републике Српске донијела је одлуку да 500.000 КМ буде исплаћено неразвијеним и изразито неразвијеним општинама.

"Општина Братунац добиће 17.298 КМ, Власеница 16.598 КМ, Невесиње 16.348 КМ, Петрово 15.598 КМ, Пелагићево 14.773 КМ, Доњи Жабар 14.598 КМ, Костајница 14.348 КМ, Љубиње 13.848 КМ и Петровац 11.948 КМ", саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

За Рибник је опредијељено 13.498 КМ, Рогатицу 13.873 КМ, Хан Пијесак 14.023 КМ, Шамац 17.273 КМ, Шипово 13.848 КМ, Берковиће 14.948 КМ, Вукосавље 17.798 КМ, Источни Дрвар 11.948 КМ, а за Источни Мостар 15.698.

"Општини Источни Стари Град биће исплаћено 13.848 КМ, општини Језеро 17.148 КМ, Калиновику 13.198 КМ, Кнежеву 16.498 КМ, Крупи на Уни 16.398 КМ, Купресу
13.198 КМ, Лопарама 15.998 КМ, Новом Горажду 15.698 КМ, Осмацима 16.298 КМ, а Оштрој Луци 16.098 КМ", наведено је у саопштењу.

Из Владе су навели да ће Рудом бити уплаћено 16.448 КМ, Сребреници 14.698 КМ, Трнову 14.848 КМ, Чајничу 14.848 КМ, те Шековићима 16.498 КМ.

Влада Републике Српске дала је сагласност за приватизацију 19 државних станова у Зворнику, Сребреници, Власеници и Хан Пијеску који се користе за алтернативни смјештај избјеглих и расељених лица, а изграђени су и набављени средствима Владе Српске и налазе се на располагању Министарству за избјеглице и расељена лица.

Право откупа станова имају лица за која је Министарство за избјеглице и расељена лица ревизијом утврдило да испуњавају услове за њихово коришћење по основу права на алтернативни смјештај, у складу са позитивним правним прописима, а изјаснили су се да желе откуп, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

Приватизација станова врши се откупом у складу са Законом о приватизацији државних станова.

Влада Републике Српске донијела је Рјешење о давању сагласности на закључење Меморандума о сарадњи на реализацији пројекта Хидроелектране "Бук Бијела", између Владе Републике Српске и кинеске компаније "Чајна нешенел аеро-технолоџи интернешенел енџиниринг корпорејшн".

За закључивање Меморандума овлашћује се министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, саопштено је из Бироа за односе са јавношћу Владе Републике Српске.

ХЕ "Бук Бијела", инсталисане снаге 93,52 мегавата, за чију је изградњу и коришћење потписан Уговор о додјели концесије, налази се у горњем току ријеке Дрине и удаљена је око 11,6 километара узводно од новог моста у Фочи.

Влада Републике Српске раније је донијела рјешење о додјели концесије за изградњу и кориштење ХЕ "Бук Бијела" на ријеци Дрини предузећу "Електропривреда Републике Српске" и "Хидроелектранама на Дрини" из Вишеграда.

Концесија се додјељује на период од 50 година, а вриједност инвестиције је 382.407.793 КМ.

ХЕ "Бук Бијела" биће грађена на подручју општине Фоча, а са становишта величине акумулације, инсталисане снаге и просјечне производње биће највећа електрана на ријеци Дрини.

Процијењена укупна годишња производња ХЕ "Бук Бијела" је 332,3 гигават-часова електричне енергије, док је инсталисани проток 350 метара кубних воде у секунди.

Када овај објекат буде изграђен то ће знатно побољшати енергетски биланс Републике Српске и дати додатну снагу производним капацитетима "Електропривреде Републике Српске".

Влада Републике Српске усвојила је данас информацију о учешћу локалних заједница у финансирању вантјелесне оплодње у прошлој години, у којој се наводи да је, према подацима Републичког фонда здравственог осигурања одобрено 519 захтјева за вантјелесну оплодњу, за први покушај 352 и за други покушај 167.

Трошкови за ове намјене у прошлој години износили су 2.459.332 и рефундације у износу од 266.804 КМ, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу Српске.

У прошлој години локалне заједнице примиле су 143 захтјева за финансирање вантјелесне оплодње, од чега су одобриле 117 захтјева или 81,52 одсто у износу од 220.902 КМ.

Средства за финансирање поступака вантјелесне оплодње у буџетима за ову годину планирају 23 локалне заједнице, док би са других позиција у буџету трошкове финансирале 32 локалне заједнице.

То значи да би трошкове за финансирање поступака вантјелесне оплодње у овој години финансирало 55 локалних заједница, што би било за 51 одсто више него у прошлој години.

Извор: СРНА