Дачић: Без напретка у поштовању људских права на Космету
Дачић је истакао да је то посебно примјетно у свакодневном животу особа које не припадају албанској заједници, а то су претежно Срби.
- Права која се и даље крше или захтијевају додатну заштиту полазе од физичке и правне безбједности, до права у домену имовине, културе и поштовања вјерских слобода, укључујући слободан приступ културној и вјерској баштини - навео је Дачић.
Он је нагласио да више од 200.000 насилно интерно расељених особа још не може да се врати у своје домове.
Дачић каже да постоји спремност Србије да буде конструктиван партнер Савјету Европе у његовим будућим активностима на Косову и Метохији.
- Са циљем унапређења заштите људских права, демократије и владавине права, Србија подржава наставак ангажмана Савјета Европа на Косову и Метохији уз пуно поштовање Резолуције Савјета безбједности Уједињених нација 1244 и статусно неутралног приступа - навео је Дачић.
Он је додао да је у посљедње вријеме у региону било "опасног потпиривања међунационалне мржње", уз изјаве и аспирације појединих лидера за прекрајањем граница, нагласивши да Савјет може да допринесе сузбијању таквих појава.
Говорећи о мигрантској кризи, Дачић је указао да се Србија, која се налази на западно-балканској миграционој рути, суочила са готово милион избјеглица и мигранта који су прешли преко њене територије од почетка кризе до данас.
Он је истакао да је то велики терет за капацитете Србије, која већ има велика и болна искуства са избјеглицама и интерно расељеним лицима.
- У Србији и данас борави 29.457 лица са статусом избјеглица из Хрватске и БиХ, о којима се бринемо већ двије деценије, као и више од 200.000 интерно расељених лица која су била приморана да напусте Косово и Метохију након 1999. године - рекао је Дачић.
Извор: СРНА