Иранци бирају предсједника
Рохани, 68-годишњи свештеник, ставио је своју политичку будућност на коцку отварајући Иран ка спољном свијету и савладавајући противљење радикалних политичара постизању историјског нуклеарног споразума у замјену за ослабађање од погубних санкција, наводи АП.
Данас ће Рохани утврдити да ли гласачи мисле да је то довољно да би га задржали на челу земље, мада ниједан одлазећи предсједник није успио да освоји реизбор од 1981, када је ајатолах Али Хамнеи, садашњи врховни вођа и најмоћнији човјек у Ирану, постао предсједник.
Није сигурно да ће Рохани освојити побједу већ данас, а у том случају - односно ако ниједан кандидат не добије већину гласова, два кандидата са највећим бројем гласова бориће се за побједу у другом кругу, недјељу дана касније.
Роханијеве присталице су се у центру Техерана протекле ноћи окупиле исказујућу му подршку, а скуп је био претежно миран иако су истовремено окупљање, мада мањег обима, организовали и подржаваоци Роханијевог главног ривала, радикалног свештеника Ебрахима Раисија.
Раиси је и професор права и бивши тужилац који води утицајну вјерску добротворну фондацију и ужива подршку два главна свештеничка тијела, а заговара популистичку реторику протв корупције, позивајући на много оштрији став против Запада и тврдећи да нуклеарни споразум није побољшао животе сиромашних, наводе агенције.
Предсједнички кандидати су још Мостафа Хашемитаба, прореформски политичар који се кандидовао за предсједника и 2001, и Мостафа Мирсалим, бивши министар културе.
Роханију не иде на руку осјећај међу многим Иранцима да нуклеарни споразум поситгнут 2015, у складу с којим су Ирану наметнута ограничења програма атомске енергије, није донио економску корист земљи.
Иако су Ирану укинуте неке санкције, везане за нуклеарну енергију, друге америчке и међународне санкције остале су на снази, а незапосленост је и даље велика, са скоро трећином младих без посла.
Побједа Роханија могла би да доведе до даљег слабљења ограничења личне слободе, док би побједа радикалног кандидата могла да Иран доведе до новог сукоба са Западом у вријеме када је амерички предсједник Доналда Трамп позвао на чвршћи став према тој земљи, оцјењује америчка агенција.
Ко год да побједи, могао би да утиче на избор наредног врховног вође, а самим тим и на управљање земљом.
Према иранском систему, жене се не могу кандидовати за предсједника, а предсједник је подређен само врховном лидеру, кога бира свештенички савјет и има посљедњу ријеч о свим државним питањима.
Предсједничка функција је, међутим, моћна, са значајним утицајем на домаћу политику, државну бирократију и спољне послове.
Извор: Танјуг