Муке српске породице Ћорић - Дошли су да нам плијене имовину, али нису имали шта да узму
Извршитељи су се вратили празних руку, јер Ћорићима нису имали шта да заплијене. Пописали су ствари у трошној кући коју је ова српска породица сама обнављала 2003. године, када се вратиле у Бучиће.
Бака Ђурђа Ћорић, која је загазила у осму деценију живота, кроз сузе прича како су јој пси Ивана Лозанчића прије десет година у једној ноћи поклали 11 оваца од којих је живјела, због чега је тужила Лозанчића и добила пресуду на Општинском суду у Мостару.
Према тој пресуди, каже Ђурђа, Лозанчић је требао да јој исплати око 4.000 КМ. Међутим, он се жалио Кантоналном суду у Мостару, који је пресуду поништио, а Ђурђа мора да плати судске трошкове од око 1.500 КМ.
Она то не може да плати јер нема новца.
Ђурђа наводи како је извјесни Лозанчић у њиховом селу у то вријеме узурпирао српску кућу и у њој држао псе, те ту долазио повремено.
"Сви знају да су ти пси - ротвајлер кога је звао `Тито` и двије шарпланинке, а касније их је било и петнаест - поклали нашу стоку. Ми смо једном приликом раније нашли те псе да једу наше козе.
Сигурно су нам у неколико година поклали више од двадесет оваца и коза. Молили смо га да веже керове, јер смо се бојали да ће и нас напасти, али ништа", прича Ђурђа.
Након што је једне ноћи у штали страдало 11 оваца, долазила је и полиција и инспекција, када су направили записнике.
"Ми смо поднијели тужбу и све то траје десет година. Сада, након свега, суд нас прогони. Могу нам узети само голи живот - само он нам је остао. Пописали су шта имамо. Нека носе ако имају шта, само нека нас више оставе на миру" каже Ђурђа Ћорић за Срну.
Њен супруг Јован каже да су у избјеглиштву били чак 18 пута, те су након избјегличке агоније сами обнављали кућу.
"Хуманитарне организације су нам дале нешто материјала, а дневнице мајсторима морали смо сами да плаћамо. Комшије су нам нешто помогле. Нико више. Овдје нема правде. Ми нисмо имали новац да се тужимо и бранимо - видите шта нам се десило", наводи Јован Ћорић, који је инвалид.
Душан Пантић, комшија Ћорића, каже да је свједок свега што се дешавало овој породици. "Нису они усамљен случај. Ја сам прошао од Општинског до Суда БиХ и то је један хаос. Онај ко је слаб - њега газе, а неко може да ради шта хоће. Такав је систем", огорчен је Пантић.
Он каже да је ова породица умјесто помоћи добила само невоље и недаће. "Овдје за неколико година неће бити никога. Све се чини да се људи овдје не врате", каже Пантић.
У овом селу, које се налази двадесетак километара сјеверно од Мостара, данас живе три српска домаћинства од некадашњих тридесетак, и то у веома тешким условима.
Извор: СРНА