Свједоци говорили о заробљеним српским цивилима у Горажду
Невесињац је испричао у Суду БиХ да су Срби били заточени у објекту у Улици Моше Пијаде.
"Они су ту били премјештени из својих станова. У њиховом затварању нисам учествовао, а у њиховом дислоцирању јесам једном или два пута. То су били цивили, а одводили смо их у зграду прекопута МУП-а", посвједочио је свједок.
Невесиљац је рекао да му је полицајац Шефко Хоџић пренио да је дошла наредба ратног Предсједништва да се цивили дислоцирају, а зграда у којој су се налазили била је обезбијеђена 24 часа, преноси Бирн.
Свједок је рекао да је у просторијама за задржавање у Полицијској станици било затворених Срба са Бучја, али да не зна како је дошло до њиховог затварања.
Он је испричао да је рат у Горажду почео 4. маја 1992. године и да је заједно са групом полицајаца отишао у насеље Панорама, гдје су формирали линију.
Невесињац је рекао да се након мјесец до два вратио у Станицу јавне безбједности, гдје од руководног кадра затиче Ибру Меркеза, који је био начелник Станице.
Он каже да је сазнао да је замјеник командира Ешеф Хурић формирао станицу на лијевој обали Дрине, те да је након рањавања Меркеза у љето 1992. године на његово мјесто постављен Предраг Богунић.
Свједок Дамир Топаловић, бивши полицајац у Горажду, рекао је да су у просторијама за задржавање у Полицијској станици било Срба са Бучја.
"Ти цивили се нису могли кретати. Јавили би се стражару, а ваљда је Богунић давао та одобрења", испричао је Топаловић.
Он је навео да се у септембру, након повратка са линије на Панорами, вратио у Станицу полиције, гдје је стављен на располагање Богунићу.
Меркез, Хурић и Богунић оптужени су да су од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварању више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.
Према оптужници, Меркез је био начелник Станице јавне безбједности Горажде и члан Ратног предсједништва Скупштине општине Горажде, Богунић начелник Станице, а Хурић командир Станице полиције у том граду.
Суђење ће бити настављено 6. јула.
Извор: СРНА