Познати психијатар скреће пажњу: Куда нас води превише стреса?
Иако звучи чудно, стрес може бити користан за нас. Свако ко је на послу био суочен са кратким роковима или ко се такмичио у неком спорту зна да стрес мобилише све наше способности и побољшава наше перформансе. Стрес некада прати и позитивне догађаје- весеља, разоноде и свечаности, па се може слободно рећи да помало стреса није на одмет.
“Међутим, свакодневни продужени стрес дјелује штетно на нас и може довести до депресије“, упозорава проф. др Срђан Миловановић, познати психијатар.
Каква је веза између депресије и стреса?
У стресним ситуацијама наше тијело лучи кортизол, тзв. “хормон стреса“, који стимулише ослобађање енергије и појачава наше одбрамбене системе. Кортизол као природни аларм појачава будност, мотивацију и страх.
У нормалним околностима, овај механизам се сам гаси када прође стресна ситуација. Међутим, у случајевима продуженог и интензивног стреса, одбрамбени механизми остају дуго активни, што ремети важне процесе у нашем тијелу.
“Као последица високих нивоа кортизола, смањује се стварање серотонина у мозгу, што доводи до узнемирености, депресије, главобоље, проблема са спавањем, ослабљене концентрације и отежаног памћења“, наводи проф. др Миловановић.
Депресија изазвана стресом још више појачава стрес
Могућност настанка депресије постоји било да је у питању константан продужен стрес (притисак на послу, лоша финансијска ситуација, испити, свакодневни захтеви дјеце и породице...), или изненадан стресан догађај (смрт блиске особе, развод или губитак посла).
Временом, долази до смањења нивоа серотонина што чини да се осећамо безвољно, без енергије и мотивације да наставимо даље. Како нам пада концентрација и пажња, све мање смо способни да одговоримо на захтејве у радном окружењу, а како смо појачано осетљиви, трпе и наши односи са најближима. На тај начин лако упадамо у зачарани круг стреса, личног незадовољства и неуспјеха на сваком плану.
Како се борити са стресом и депресијом на природан начин?
Национални водич добре праксе за лечење депресије наводи С-аденозил метионин (САМе) као нутритивни суплемент у третману благих и умерених симптома депресије. САМе је природна супстанца и делује тако што повећава стварање серотонина, тзв. “хормона среће“ и низа других супстанци које побољшавају расположење. “Преко 75 клиничких истраживања показала су позитиван ефекат САМе на расположење, сличан лијековима против депресије, али без нежељених дејстава. Додатно, пацијенти који су узимали САМе имали су значајно боље резултате на тестовима концентрације, пажње и памћења“, указује наш еминентни психијатар.
“Новије студије такође су показале позитиван терапијски ефекат САМе и када се узима као додатак стандардним лековима против депресије. У неким случајевима када се не добија очекивани антидепресивни одговор, решење може бити додавање САМе. У том случају, потребно је да пацијент буде минимум 6 недеља на стабилној дози антидепресива, када се дода САМе“, истиче проф. др Миловановић.
Продужен стрес, дакле, негативно утиче на наше расположење, емоције и укупан квалитет живота. Због тога је важно реаговати на вријеме.