Дојче веле: НАТО је малтене преузео цијелу јадранску обалу
Парламент Црне Горе је у петак на Цетињу изгласао приступ НАТО. Одлука је донијета једногласно, али са свега 46 гласова – осталих 35 посланика нису присуствовали сједници већ су заједно са једним бројем грађана протестовали испред парламента. До званичног приступа војном савезу остало је само да уговор ратификује шпански парламент, што се очекује у наредних неколико седмица.
Водећа њемачка агенција "ДПА" оцјењује да је војни значај јадранских лука Црне Горе далеко већи од значаја њене војске.
"Руски олигарси су посљедњих година дјелимично за баснословне новце купили велике дијелове питорескне црногорске обале. И највећа индустријска постројења земље су својевремено била у руским рукама. У међувремену Москва покушава да одговори своје грађане од љетовања у овој традиционалној туристичкој земљи. Руси су убједљиво највећа група страних гостију. Недавно је Москва забранила увоз вина из Црне Горе јер је наводно загађено пестицидима“, додаје се у кратком извјештају агенције.
"Црногорска војска броји свега 2.000 људи, али земља има тако повољан стратешки положај да омогућава НАТО комплетан приступ Јадрану. Остале државе тог простора, Албанија, Хрватска и Италија, већ су чланице војног савеза", пише швајцарски Базлер цајтунг.
"Опозиција не жели да призна ратификацију уговора и намјерава да распише референдум о приступању НАТО уколико дође на власт. Земља са својих 620.000 становника је одувијек подијељена око питања да ли треба слиједити западни курс или задржати савезништво са православним савезницама Србијом и Русијом“, наводи лист.
"Противници НАТО подсјећају да је НАТО 1999. бомбардовао Југославију и да већ због тога не треба приступати војном савезу. Шеф владе Марковић је рекао да чланство у НАТО управо обезбјеђује да се тако нешто никада више не деси Црној Гори", додаје лист из Базела.
У широј анализи, коју је објавио "Ноје цирхер цајтунг", познавалац Балкана Андреас Ернст пише да анкете у Црној Гори показују да је тек тијесна већина грађана за улазак у НАТО те да влада није хтела да одржи референдум. Додаје да приступ за алијансу има политички и стратешки значај:
"Овиме НАТО демонстрира да у принципу наставља своју политику отворених врата, упркос руским протестима. Стратешки, уласком малене државе западни савез преузима читаву јадранску обалу. Которски залив је традиционално био важна војна лука аустроугарске и, касније, југословенске флоте. Осим Србије, БиХ и Македоније, сада су све државе Балкана чланице НАТО. На Косову НАТО предводи снаге безбједности.“
Ернст пише да је Москва пружала подршку опозицији која се противи уласку у НАТО.
"У поређењу са Украјином или Блиским истоком, Балкан је за Русију тек споредна стратешка сцена. Али Москва свакако користи све шири простор на Балкану који се отвара због паралисаног процеса проширења ЕУ.“
Русија је, пише даље, чак оптужена за умијешаност у покушај пуча у Подгорици прошлог октобра, што до сада није потврђено. Опозициони кругови, додаје Ернст, сматрају да је све била инсценација на изборни дан која је служила одржавању моћи политичке елите која непрекидно води земљу већ четврт вијека.
"Њена глава је Мило Ђукановић, пионир усмјерене демократије на Балкану. Судбином своје земље кормилари од 1991. у разним функцијама: час као премијер, час као предсједник, а данас као шеф партије. Политички је одрастао под Милошевићем из чије се сјенке издвојио 1996. након рата у Босни и надаље се залагао за раскид уније са Србијом. То га је начинило партнером Запада. Његова шира фамилија је постала екстремно богата захваљујући профитабилном преплитању државе и бизниса“, закључује "Ноје цирхер цајтунг".
Извор: Дојче веле