latinica  ћирилица
25/04/2017 |  18:51 ⇒ 20:25 | Аутор: РТРС

Окончано саслушање свједока одбране на суђењу Орићу и Мухићу (ВИДЕО)

Исказом Омера Делића, окончано је саслушање свједока одбране Насера Орића и Сабахудина Мухића због убиства три српска заробљеника у селима око Сребренице. Прије завршних ријечи, предстоје још материјални докази, те “докази реплике” које је најавило Тужилаштво БиХ. Као и остали свједоци одбране – углавном Орићеви и Мухићеви саборци - и Делић је у судници контрадикторно одговарао или тврдње базирао на изјавама других, чијих се имена није могао сјетити.
Насер Орић - Фото: AFP
Насер ОрићФото: AFP

На клупи за свједоке смјењивали су се са само једним циљем – да оптуженог злочинца Орића амнестирају од одговорности за свирепо убиство судије Слободана Илића у Залазју, Митра Савића у Куњерцу, а у Лолићима заједно са Мухићем – Милутина Милошевића.

Њих 15-ак, оркестрирано је тврдило да заштићени свједок О1 – иначе очевидац ликвидација, у Орићевој војсци и није био. И заиста, статус борца му је одузет, али симптоматично, тек у децембру 2015. године, три мјесеца након што је оптужница потврђена - или у вријеме када је савјетничку функцију у Федералном министарству бораца обављао управо оптужени Орић.

Инструисано су говорили и како Орић и Мухић, у заузимању поменутих српских села уопште нису учествовали. Да је тако, неки попут Фадила Салиховића животом су се клели, а други попут Делића данас неувјерљиво увјеравали како се Орић из Сребренице није могао ни пробити до Лолића и Коњевић поља.

(Да ли је постојала комуникација између Сребренице и Коњевић поља у том периоду?)

"Није постојала нити је могла постојати зато што је ту линију држала српска страна и није било теоретске шансе да имамо комуникацију".

Што Насер са војницима, а појединци међу њима одликовани су због заслуга управо у Лолићима, наводно није могао, јесте мало касније сам Делић. Неочекивано открио је и трасу. Тврдио је и како је Милутин Милошевић погинуо у борби, на тенку. Смрт није видио. Причали му други, али њихових се имена није могао сјетити. Слично је раније и сам Орић дрско увјеравао. Обдукциони налаз патолога и разбијену лобању, имагинарно је правдао падом жртве са транспортера и ударцем у камен. Како је везани Милутин из транспортера пуцао, такође је остало у сфери имагинарног. Попут Делића, свједочио је и Сабахудин Тутунџић. Из Сребренице се није могло стићи ни до Куњерца, гдје је у децембру исте године ликвидиран Митар Савић.

Кратког памћења био је Тутунџић кад је постављено питање о његовој војној књижици. Као и Алија Мушкић који је наводно био ангажован у Цивилној заштити. С ким? Ко му је био командир? Гдје им је било сједиште? - одговоре није знао.

И Џемаил Бећировић је “свједочио” како је, без Орићеве помоћи, са 100-ак слабо наоружаних сељана заустављао и разбијао колоне српских оклопњака и крцатих војних камиона. Оптужени сребренички газија није био ни на мјесту ликвидације судије Слободана Илића. Бар тако тврде његови инструисани саборци, који ипак нису могли да се договоре ко је Илићев егзекутор. Давно преминули Зулфо Турсуновић или нечији метак испаљен у групу српских војника у бијегу. Свим овим бестијалностима треба додати пријетње и уцјене свједоцима тужилаштва, па и породици заштићеног свједока О1, те психијатријско вјештачење Ибрана Мустафића и неуспио покушај његове елиминације са клупе за свједоке.

На потезу је Судско вијеће и предсједавјаући Шабан Максумић.