Хтјели да униште Русе, а они процвјетали

Русија је прошле године постала највећи свјетски извозник жита пласиравши више од 34 милиона тона док је укупна производња достигла рекордних 119 милиона тона.

Како пише Финаншел Тајмс, успијех руске пољопривреде не стаје само на пшеници. Та је држава у потпуности замијенила увоз свињетине и пилетине домаћом производњом, а постала је и највећи свјетски произвођач шећерне репе. Увођење санкција након анексије Крима има утицаја на скок руске пољопривреде, али је већи утицај дошао с падом цијена нафте.

С једне стране, дошло је до пада вриједности рубље што је извоз учинило конкурентнијим, а увоз хране је постао скупљи.

"Девелвација рубље створила је фантастично цјеновно окружење за све што пољопривреда може произвести", истиче Андреј Гуријев, извршни директор фабрике гнојива "PhosAgro" додајући да је због појефтињења гнојива и горива пољопривредни сектор преко ноћи постао паклено профитабилан.

Не треба занемарити чињеницу да је руска влада у посљедње двије године повећала субвенције пољопривредницима, али и да је цијена земљишта и даље релативно ниска према свјетским стандардима, па за укрупњавање обрадивих површина не треба много капитала.

Успон тог сектора повукао је са собом и пратећу индустрију. Продаја гнојива осталих заштитиних средстава порасла је у Русији прошле године за 16 одсто док је на глобалном нивоу расла тек 2,2 одсто. Ренесанси руске пољопривреде на руку иде и добра транспортна повезаност.

Наиме, најплоднија земља налази се у средњој и јужној Русији, близу црноморских лучких терминала одакле се бродови опскрбуљу велике увознике руског жита, попут Турске и Египта. Појас плодне земље налази се уз границу с Кином, још једног потенцијално великог купца руске хране.

Извор: Агенције