Одржан састанак Мјешовите комисије о Степинцу
Четврти по реду састанак одржан је 20. и 21. априла, а тема састанка била је "Однос надбискупа Степинца према СПЦ од 1941. до 1945.".
Чланови комисије обавезали су се на ћутање и то се поштује, па у јавности, осим да се комисија састаје и да је дијалог у току, нема других информација, јавили су раније медији.
Испред СПЦ на састанку су учествовали митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк.
На састанку су учествовали предсједник Папиног одбора за историјске науке Бернардо Ардура, те представници Хрватске бискупске конференције - загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, научни савјетници с Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.
Као позвани стручњаци српско-православног дијела Комисије на састанку су учествовали научни савјетник на Институту за новију историју Србије у Београду Радмила Радић, професор на Филозофском факултету у Београду Љубодраг Димић и виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду Милан Кољанин.
Римокатоличка црква покренула је процедуру Степинчеве канонизације, чему се СПЦ жестоко противи јер га сматра одговорним за злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у Хрватској за вријеме НДХ.
Због супротстављених ставова двије цркве, папа Фрањо је иницирао формирање мјешовите комисије која има задатак да укрсти историјске аргументе. Тиме је, практично, папа Фрањо зауставио процес проглашења Степинца за свеца док комисија не оконча дијалог.
Степинац је одмах по уласку Нијемаца у Загреб 10. априла 1941. подржао оснивање НДХ, пружао је подршку усташком режиму, а 1945. борио се за очување тог режима.
У његовом сједишту у Каптолу послије рата нађена је усташка документација и злато које су усташе опљачкале од Срба и Јевреја.
Пети састанак Мјешовите комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна на тему "Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960."
Извор: СРНА