Малешевић: Систем образовања не заостаје за земљама у региону
"Не можемо рећи да код нас ништа не ваља, а да наши стручњаци са Електротехничког факултета, машински инжењери или технолози лако нађу посао у иностранству. Па они су се школовали у Републици Српској", рекао је Малешевић Срни.
Малешевић, који је у оквиру Осме школе педагога и директора основних школа и предшколских установа Српске одржао предавање о теми "Фактори квалитета у образовању", каже да образовни систем треба иновирати и примјенити напредне наставне технологије које се користе у развијеним земљама.
Он је навео да још нису дефинисани стандарди у образовању и да је циљ организовања семинара упознавање са ставовима директора и педагога средњих и основних школа о три важне теме овогодишњег семинара - "Оцјењивање у васпитно-образовном процесу", "Квалитет васпитно-образовног процеса" и "Концепције и модели савремене основне школе и предшколске установе".
Указујући на интересантна искуства Србије у оквиру увођења модела мале матуре, Малешевић је рекао да је формирана радна група на челу са академиком Драгом Бранковићем која ће до љетног распуста припремити радну верзију образовних стандарда у Српској.
Он је појаснио да ће радна група припремити радни материјал који ће бити достављен школама за евентуалне примједбе, након чега ће бити дорађен и упућен на усвајање Влади Републике Српске.
Млашевић истиче да много тога треба мијењати да би квалитет исхода учења, знања и вјештина на крају био на вишем нивоу.
"Морамо поставити стандарде и да утврдимо шта очекујемо од наставника, који ниво треба да задовољи у свом раду, на који начин треба да се усавршава. Међутим, то морамо поставити и за директоре основних и средњих школа", рекао је Малешевић.
Он је додао да се морају преиспитати и стандарди опремљености школа, те утврдити да ли они одговарају савременим технологијама.
"Треба преиспитати да ли је стандард да школе натрпамо одређеним бројем рачунара који се неће користити. На који начин они требају бити опремљени, којим софтверима како би их ученици користили, а не да се приказују током одређених манифестација", рекао је Малешевић.
Он каже да се већ реализују одређене ствари из Стратегије образовања у Српској, као што су обуке директора, педагога, наставника и васпитача, те семинари за учитеље који раде са дјецом са посебним потребама.
"Свако мора одрадити свој дио посла како би квалитет образовања био бољи", истакао је Малешевић.
Он је оцијенио да у "поплави" универзитета и факултета знање није на задовољавајућем нивоу.
"Многи тврде да је квалитет образовања бољи на јавним установама. Видјећемо да ли и ту долази до пада квалитета и да ли морамо стално држати тензију како би добили квалитетније образовање", рекао је Малешевић.
Он каже да се у Педагошком заводу и Заводу за образовање одраслих настоји извршити одређена реорганизација како би се дошло до квалитетнијег образовања.
"Мислимо да овакав Педагошки завод не даје оно што би требао, а то је подршка васпитно-образовним установима у мјери која би гарантовала потпуни успјех. Иста је ствар и када је ријеч о Заводу за образовање одраслих", навео је Малешевић.
Он каже да формирање Центра за стручно образовање у Заводу омогућава истраживање наставних планова и програма, те потреба привреде како би се створио квалитетан радника, а истовремено се раде програми који ће се користити у школама с циљем побољшања цјеложивотно учење.
"Тренутно је радна група на студијском путовању у Словенији, која је међу првима кренула у реорганизације својих институција за подршку. По њиховом повратку биће припремљен елаборат који би требало усвојити до септембра како би се створиле могућности да се, између осталог, Педагошки завод другачије организује, јер то мора бити испитни центар у нуклеусу", навео је Малешевић.
Он је рекао да се од испитног центра очекује да спроводи малу и велику матуру, јер ће резултати са испита бити уграђени у Правилник о упису у средње школе
Млешевић истиче да ће се ученици на тај начин више борити за знање, а мање за оцјене, што ће на крају побољшати квалитет образовања.
Извор: СРНА