БиХ напустило 100.000 људи за три године

Асија Куртовић, са завршеном високом здравственом школом, након 13 година проведених на евиденцији Завода за запошљавање, одлучила је срећу потражити у иностранству. И успјела.

"Тамо сам успјела наћи посао и адаптирати се. По питању неких ствари не могу се поредити Босна и Херцеговина и Њемачка. Ово је моја земља и ја бих остала овдје да сам имала перспективу и нормалан живот. Ја сам била на Бироу тринаест година, са завршеном вишом медицинском школом и обећањима да ћемо бити високи инжењери. Да ли желим да се вратим у Босну? Не желим јер се не видим овдје и једноставно, тамо градим себи бољи живот и бољу будућност за своју бебу", рекла је Куртовић за Радио Слободна Европа.

Међу онима који одлазе најбројнији су љекари и медицински техничари, каже доктор Ермин Горетић.

"Сам податак да је 80 љекара отишло са Унско-санског кантона који има око 300.000 становника је забрињавајући, у најмању руку. Не само да љекари, више и високо образовано медицинско особље одлазе у потрагу за послом, већ и они који имају посао, који раде одређено вријеме, имају искуство, такође одлазе. Мотив је у првом реду новац. Да будемо искрени, веома ниска примања и љекара и медицинског кадра мотивишу људе да оду у потрагу за неким бољим примањима, за неким бољим животом", каже Горетић.

Али не одлази само медицинско особље. Нермин Сефић је 30-годишњи правник из Цазина. Годинама чека посао у Босни и Херцеговини и зато је одлучио отићи са супругом.

"Сматрам, пошто сам ожењен, да ће и супруга горе лакше пронаћи посао и да ћу имати неки бољи просперитет, бољу будућност. Мислим да су за све ово криви наши политичари, руководиоци државе. Ово је јако, јако лоше стање за нашу земљу".

У општинама и градовима УСК све су популарније и агенције које се баве посредовањем при запошљавању за рад у Њемачкој. Нуде и могућност додатног школовања. Емина Пелез водитељица је једне од посредничких агенција из Бихаћа. Каже да сваки дан имају све више пријава.

"Просјек је шездесет до седамдесет кандидата. Имамо кандидате свих профила. Медицински техничари морају имати завршену медицинску школу, приправнички стручни као и цертификат о језику, а за само школовање имамо различите профиле", каже Пелез.

Иако су ријетки, ипак још увијек има и оних који мисле да могу успјети у свом граду и својој земљи.

"И ја сам пожелио отићи, али ето, одлучио сам да нешто пробам у својој држави, да покушам нешто, једноставно, да не идем у другу државу. Љепше је код своје куће", рекао је Санел Окановић.

Увијек су становници овог дијела Босне и Херцеговине у потрази за бољим животом одлазили у иностранство, али је то некада било само за привремено. Они који данас одлазе, иду без довиђења и са намјером да се никада не врате. Разлози су што су политичке елите створиле амбијент у којем је корпуција у свим порама друштва, упозорио је недавно у Бихаћу професор Вехид Шехић из Форума грађана Тузле.

"Људи из љубави према својој дјеци, да би им створили какву-такву егзистенцију, дижу кредите да би неком дали новац да би добили посао".

Професор на Филозофском факултету у Бањалуци, Миодраг Живановић, међу бројним разлозима одласка младих наводи и онај о којем се мало говори.

“По мени је главни разлог управо одсуство наде“, упозорава.

Торомановић Џенис, ученик Медицинске школе, каже да ни млади не виде будућност у земљи.

"Прво се ја ту не проналазим, а тако и остале колеге. Конкретно, проблем је власт".

А да је стање више него алармантно говори и податак да је само у Унско-санском кантону посљедњих неколико година број уписаних првачића смањен са 30 на 23 хиљаде. Чињенице су ово које јасно указују на величину проблема, захтијевајући ангажман шире друштвене заједнице, а прије свега оних који воде ову земљу. Уколико се не десе неке озбиљне промјене, Босна и Херцеговина ће полако постати држава стараца.

Извор: Слободна Европа