X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
17/04/2017 |  11:33 ⇒ 11:48 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Зворник- Легенде о Ђурђев граду и лијепој Јерини (ФОТО)

"Јеринина стаза страсти" добила је име према легенди по којој је лијепа господарица Јерина заводила младе јунаке из своје пратње, а потом их ноћу у Дрину бацала кроз тајна врата ноћних одаја, да би без свједока сачувала своју тајну о љубави.
Зворник - средњовјековна тврђава Ђурђев град - Фото: СРНА
Зворник - средњовјековна тврђава Ђурђев градФото: СРНА

Тврђава Ђурђев град изнад Зворника смјештена је на заравни брда Млађевац, на надморској висини од 400 метара.

Претпоставља се да је тврђава подигнута почетком 14. вијека, те да ју је у 15. вијеку, односно 1433. године, заузео или на поклон од угарског краља добио српски владар Ђурађ Бранковић, по коме је и добила име.

Ђурђев град носи назив и Јеринин град, јер је, према неким предањима, тврђаву саградила Ђурађева жена, у народу позната као Проклета Јерина.

Јерина Бранковић поријеклом је Гркиња из породице Кантакузин - њено право име било је Ирина Кантакузин. Удала се 26. децембра 1414. године за Ђурађа Бранковића, који је био српски владар од 1427. до 1456. године.

Тврђава Ђурђев град

Ђурђев град је јединствено утврђење које се дијели на Доњи, Средњи и Горњи град на укупној површини од 49.000 метара квадратних.

Зворнички кустос Рајко Аврамовић каже да је Ђурђев град јединствена грађевинска цјелина са три међусобно повезана и неодвојива дијела.

- Доњи дио града почиње непосредно од Дрине кроз чију капију пролази магистрални пут Зворник-Пале, и диже се литицом до средње грађевине високе двадесетак метара, која означава средњи дио града - прича Аврамовић.

Он појашњава да се горњи дио града, у коме се највише одвијао ондашњи живот, налази на узвишењу брда Млађевац на надморској висини од око 400 метара.

Црква Свете Петке Трнове

У непосредној близини тврђаве, послије Одбрамбено-отаџбинског рата, саграђена је црква посвећена Светој Петки Трнови, заштитници града Зворника. Црква је саграђена на иницијативу старјешине Српског соколског друштва Републике Српске Мојсија Симовића Секуловића, по узору на Цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену.

Аврамовић истиче да не постоје прецизни историјски подаци о томе ко је градио средњовјековну тврђаву и подсјећа на податке који помињу да је ово здање, највјероватније, градила властелинска породица Златоносовића, која је у том периоду владала овим подручјем, са сједиштем у Зворнику.

Према неким изворима, браћа Златоносовићи Вукмир и Вукашин, 40 година прије Боја на Косову, имали су у Звонику дворац, а преко њих је ишла трговина од Дубровника према Европи.

Назив Зво/р/ник први пут се помиње у списима Дубровачког архива 21. маја 1410. године, а око 1430. године Зворник потпада под угарску власт.

Према неким историјским подацима, угарски краљ тих година поклања српском деспоту Ђурађу Бранковићу подручје од Теочака до Зворника које је било под управом Златоносовића.

Аврамовић каже да тврђава носи назив Ђурђев град по Ђурђу Бранковићу, иако је он већ постојеће зидове ове грађевине, који су били четвртасти, заоблио ради лакше одбране.

- У том периоду ствара се и прва варош, одакле и потичу легенде о Проклетој Јерини, Ђурђевој жени, којој се приписују заслуге за подизање Ђурђева града или града Проклете Јерине - каже Аврамовић.

Истичући да је ова средњовјековна грађевина имала бурну прошлост, Аврамовић подсјећа да је Ђурђев град касније заузела османлијска војска, док од 1878. године почиње период аустроугарске власти на овом подручју.

Раније општина, а сада Град Зворник настоји да комплекс средњовјековне тврђаве Ђурђев град доведе сврси, односно да постане туристичка атракција и бренд Града.

Локална скупштина је раније, ради промоције туризма, одлучила да се стазе које воде до Ђурђевог града зову Јеринине стазе.

Пјешачка стаза од Зворника до Ђурђевог града, дужине од око 1.700 метара, названа је "Јеринин пут камена", а стаза од Градске капије или Доњег града до Средњег града названа је "Јеринин пут страсти".

Ђурђев град- Јеринин пут страсти

Јерина је градећи тврђаву наредила да се камен за градњу довлачи из мајдана код села Вилчевићи у брду Рудник, 12 километара од Зворника.

Незадовољна брзином преношења камена, наредила је да се камен загрије до одређене температуре како би се брже пребацивао из руке у руку и стизао до мјеста градње.

"Јеринина стаза страсти" добила је име према легенди по којој је лијепа господарица Јерина заводила младе јунаке из своје пратње, а потом их ноћу у Дрину бацала кроз тајна врата ноћних одаја, да би без свједока сачувала своју тајну о љубави.

На зидинама Средњег града означено је мјесто одакле су бацани млади јунаци Јеринине пратње.

Чланови зворничке ликовне радионице Палета су, у оквиру манифестације "Зворничко љето", са академским сликаром Јовом Лалићем радили техником акрилик на платну дугом шест и широком 1,7 метара лик Јерине Бранковић, који су поклонили граду.

- Желимо на платну да промовишемо деспотицу Јерину, али и да изразимо бунт против мита да је она "проклета". Ми кажемо, а то потврђујемо на платну, да је Јерина византијска љепотица која је била везана за Ђурђев град и, наравно, за Зворник - наводи Лалић.

Ђурђев град проглашен је националним спомеником 2005. године. Општина Зворник је 2011. године покренула обнову ове средњовјековне тврђаве, са планом рестаурације, конзервације, археолошких истраживања и комплетном расвјетом тврђаве.

Предвиђена је и градња објеката као што су музеји, сувенирнице, ресторани и други туристички садржаји, а било је говора и о изградњи жичаре до Ђурђевог града.

Извор: СРНА