Да ли ће васкрснути живот у Пожарници код Тузле? (ВИДЕО)
Цркви, разореној ван ратних дејстава, залагањем свештенства Епархије зворничко-тузланске, вјерника и бројних донатора из Федерације БиХ и Републике Српске враћа се некадашњи сјај.
Храм је обновљен, преостало је још зидно осликавање јер је фрескопис потпуно уништен. Да ли ће васкрснути и живот у мјесту у којем је некада живјело 1 600 породица, а данас свега 80?
Православни храмови одувијек су дијелили судбину српског народа, тако је и црква у Пожарници, саграђена прије 121 годину, минирана 1994. године. Све је разорено-од торња до олтара.
Службе су 12 година служене у привременој капели док ова светиња, након 21 годину, није васксрнула.
О страдању храма свједоче двије реликвије-часни крст пронађен у рушевинама и свето Јеванђеље које је вратио припадник такозване Армије БиХ.
Обновљени храм оживи само у вријеме већих празника када долазе предратни житељи расељени широм Семберије и Посавине.
"Ако буду Пожарничани поново прихватли свој завичај, а не нечији туђи, онда ће бити добро, ако не-онда смо пропали", истиче свештеник, Милан Топић.
У овај крај вратили су се, углавном, стари, дјеце је само шестеро. Породица Чекетић једна је од најмлађих.
"Доста људи из овог краја није међу живима, неки су продали имовину, а враћају се углавном старији", каже Милка Чекетић.
Млађи се баве пољопривредом у чему имају подршку федералних власти, а старији живе скромно од пензије.
Једна од мјештанки Пожарнице, Јованка Гашић, каже да у њиховом мјести има превише кућа, а мало мјештана. Потврђије да се најчешће враћају старији људи.
Црква, површине 220 квадратних метара, која је уврштена на листу националних споменика БиХ, прије рата била је тијесна да прими све парохијане, јер је у селу живјело 20 пута више породица него што их живи данас.
Повратници желе да овај храм који је васкрсао из пепела, врати и живот у Пожарницу и околна села.