Малешевић: Побољшати наставничку професију
Он је новинарима поводом конференције "Стандарди занимања у функцији квалитета образовања наставника и васпитача" у Бањалуци рекао да је ће побошљања професије довести и избор студената који треба да уписују наставничке факултете, као и модернизација или промјена студијских програма на наставничким факултетима, не само на учитељском студију.
"То би требало допринијети да наставници који излазе из високог образовања понесу одређене компетенције које ће онда допринијети да на једноставнији начин можемо рјешавати многе проблеме који се дешавају у разреду, учионици, раду са ученицима и постепено да припремамо ученике када завршавају своје образовање да наставе касније да уче, односно да се усавршавају", појаснио је Малешевић.
Кључни експерт за компонентну три пројекта "Развој квалификацијског оквира за опште образовање", који финансира ЕУ Радмила Рангелов-Јусовић оцијенила је да је образовање добро онолико колико су добри наставници, а улагање у наставничку професију је кључно поред свих политика и наставних планова и програма.
Према њеним ријечима, Стандарди занимања за васпитаче један је од тих докумената и дефинише професију одгајатеља у предшколском одгоју и образовању, те опште компетенције које мора имати сваки наставник који ради са дјецом.
"Често међу учитељима имамо те компетенције, али што се више пењемо у образовно–одгојном систему, посебно у предметној настави, видимо да су људи можда стручни за своје предмете, али немају компетенције које су важне за рад са дјецом", нагласила је Јусовићева.
Она је појаснила да је овај документ показао које су то области рада наставника и компетенције које су потребне да би добро обављали свој посао.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Бране Микановић рекао је да је овај факултет најквалитетније мјесто за образовање будућих педагога, учитеља и психолога у БиХ.
Конференција "Стандарди занимања у функцији квалитета образовања наставника и васпитача" организује се у оквиру активности учешћа Министарства у пројекту "Развој квалификационог оквира за опште образовање", који финансира ЕУ.
На конференцији учествују и представници Министарства цивилних послова БиХ, Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, Федералног министарства образовања и културе, кантоналних министарстава образовања, Агенције за акредитацију високошколских установа Републике Српске, Републичког педагошког завода, те представници високошколских установа и школа у Републици Српској и Федерацији БиХ.
"Универзитети треба да школују кадар потребан привреди"
Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић очекује да ће министарство идуће седмице од два јавна универзитета Републици Српској добити приједлоге уписне политике за наредну академску годину.
"Када добијемо приједлоге тада ћемо видјети какав је став. Колико знам, сви се боре да сви студијски програми остану и да уведу нове, тражећи начин да запосле оне који раде на универзитету", рекао је Малешевић новинарима у Бањалуци.
Он сматра да је вријеме да се почне водити рачуна о људима који излазе са универзитета, да не иду директно на биро за запошљавање, него у предузећа и установе.
"Мораће универзитети почети размишљати о томе да школују кадар који је потребан привреди", поручио је Малешевић уочи сутрашњег састанка у Источном Сарајеву на коме ће колегијум два јавна универзитета усаглашавати приједлоге уписне политике.
Говорећи о средњем образовању, Малешевић је нагласио да је Министарство добило приједлог плана уписа од школа, али доста њих није поштовало ставове привреде у локалној средини, те су ти приједлози враћени.
"Очекујемо да до сутра добијемо повратну инфомацију. У сриједу 5. априла имали бисмо комисију за упис у средње школе гдје ћемо то све сумирати и видјети да ли је поштовано наше упутство", рекао је Малешевић.
Он је појаснио да упутство подразумијева усаглашавање плана уписа у средње школе са потребама привреде у локалним заједницима, те да се повећава проценат занатских занимања, јер многа предузећа вапе за обућарима, текстилцима и слично.
Говорећи о разговорима са представницима синдиката, Малешевић је рекао да договори нису прекинути, већ је формирана комисија која би требало да усагласи детаље, јер је много радника поднијело тужбе због неисплаћенх дуговања, а много их је ишло и преко Агенције за мирно рјешавање спорова.
"Очекујемо да ћемо у идућој седмици финализирати тај договор. Мислим да ће Синдикат образовања прихватити да дугове до 2014. године исплатимо у три рате, а онда ћемо у 15 рата измиривати остала дуговања. Све ћемо радити у договору са синдикатом", поручио је министар просвјете и културе Републике Српске.
Он је појаснио да су приоритет дуговања за превоз и да ће настојати да их почну измиривати у сљедећим ратама када измире дугове од 2011. до 2014. године.
"Радници који су тражили своја права путем суда, а нису у питању извршне пресуде, уколико желе одустати од тужбе биће укључени у овај дио. Све зависи од радника, јер ће морати потписати да ће повући тужбу да не бисмо морали плаћати и судске трошкове", појаснио је Малешевић.
Он је додао да извршне пресуде које већ постоје, иду својим током и биће исплаћене.
Извор: СРНА