Ширење радикализације у затворима у БиХ

Недостатак новца је разлог зашто кроз процес дерадикализације не пролази 12 лица осуђених за подстицање или ратовање у страним терористичким организацијама на ратиштима у Сирији и Ираку, а који се налазе у казнено-поправним заводима у БиХ.

Стручњаци сматрају да постоји могућност да се повратници са страних ратишта радикализују током издржавања казне. Уз то, истичу да у затворима нема ни довољан број психолога и социолога.

У Министарству безбједности БиХ свјесни су да не постоји програм дерадикализације и да осуђеници који су били на страним ратиштима у затворима радикализују друге и тиме наносе штету БиХ.

Особе осуђене за ратовање на страним ратиштима, њих 12, налазе се на издржавању казни у заводима у Зеници, Сарајеву, Бихаћу и Тузли. Двојица осуђеника су већ издржала казне. У Суду БиХ су добили укупно 25 година затвора.

Највећу казну је добио Хусеин Билал Боснић, који је осуђен на седам година због подстицања на одлазак на страна ратишта.

Од 2012. до 2016. године у Сирију и Ирак је отишло око 180 мушкараца из БиХ, те око 100 жена и малољетника. Око 70 их је погинуло у Сирији, а 46 се вратило у БиХ.

За повратнике са страних ратишта у Министарству безбједности БиХ кажу да су изузетно радикализовани и опасни људи.

"Врло озбиљно схватамо повратнике с ратишта јер се ради о радикализованим особама јер се током боравка у терористичким организацијама науче додатним вјештинама, које на разне начине користе на простору ратишта, али и у Европи", рекао је министар безбједности БиХ Драган Мектић.

Помоћник министра правде у БиХ за издржавање кривичних санкција и рад казнених установа Мустафа Бисић каже да, због недостатка средстава, у затворима постоји мањак доктора, медицинског кадра и опреме, као и радника у служби третмана, у које спадају психолози, социолози и други стручњаци.

"Службе третмана раде у отежаним условима", истакао је Бисић.

Извор: Срна