Шта откривају резултати пописа у Српској? (ВИДЕО)
Тако, на примјер, стопа незапослености у Српској износи око 25 одсто, иако се често потенцира да је виша од 35 одсто, а укупан број становника мањи је од броја регистрованих бирача. Ни однос запослених и пензионера није у тако негативном односу какав се, најчешће, представља.
Према резултатима пописа из 2013. године, у Републици Српској је било запослено 350.676 лица, а незапослених 118.189, из чега произилази да је стопа незапослености око 25 одсто.
Исте године, према подацима Завода за статистику, евидентирано је 238.640 запослених, а незапослених 149.284, односно стопа незапослености по тим подацима износи око 38 одсто. И док Завод за запошљавање евидентира запослене и оне пријављене на биро, Завод за статистику податке о запослености прикупља анкетно.
"Ако се изјасни испитаник да је обављао активност макар један сат, да је за то примио или ће примити неку накнаду, он се сматра запосленим, независно од тога какав је његов формални статус", каже Јелена Ђокић помоћница директора Републчког завода за статистику.
Овакав метод, који користи Завод за статиску, примјењује се у готово свим земљама Европе и већини свјетских, па је управо ова стопа од 25 одсто незапослености упоредива са осталим земљама.
Такође, ако се упореде број запослених и број пензионера, вудљиво је да на једног запосленог долази 0,6 пензионера, односно да тај омјер није 1:1, или чак и негативнији, што се такође често може чути у јавности.
И док код ових података постоје двије методе рачунања, које се, очигледно користе у зависности од намјера оних који их пласирају, разлика у броју становника и бирача, лако је објашњива. Бирачко право имају сви држављани БиХ, а пописани су само они који су ту стално настањени, бар у подацима које је објавио Завод за статистику Републике Српске.
"Разлика је у томе да држављани БиХ могу да буду у иностранству или у БиХ. Претпоставка је да се велики број тих држављана налази у иностранству, а да није задовољио услове да се нађе на попису, резидентни статус у БиХ", објашњава Рајко Врањеш, виши стручни сарадник за пописе и процјене становништа у РЗЗС.
Оно што једино није спорно је тренд смањења броја становника. Тако је Република Српска, само због негативног природног прираштаја, од 2002. до 2013. године изгубила око 38.000 становника.
О броју исељених нема званичних података, али се претпоставаља да их је најмање још толико. Све то за посљедицу има убрзано повећање просјечне старости становника, која сада износи 42 године.
"Процјене демографа до 2050. године, за подручје БиХ, нажалост нису оптимиситичне. Процјене су да ће БиХ имати најстарије становништво на европском континенту", рекао је демограф Александар Мајић.
Ако овоме додамо и податак да жене у Републици Српској просјечно рађају тек 1,3 дјетета, јасно је да је овакав тренд алармантан, а шансе за његов преокрет из дана у дан су мање.
Најбоља илустрација за то је податак да је, од рата, на територији Републике Српке угашено 220 насеља, која су остала без иједног становника.