Да ли је храна коју једемо исправна, има ли антибиотика у месу? (ВИДЕО)
Ово редовно провјерава Канцеларија за ветеринарство БиХ, јер је прекомјерна и неадекватна употреба антибиотика у сточној храни штетна за здравље људи.
Помажу дебљању и товљењу животиња и што је важније, у претрпаним просторима у којима се болести шире изузетно брзо, стоку држе здравом – антибиотици, у посљедње вријеме, према бројним истраживањима, најбољи савезници већине фармера.
Због потенцијалне опасности по људе, употреба антибиотика, на фарми на којој је ветеринар Марко Сабљић под посебним је надгледањем.
- Прво, контрола се врши сваки дан, друго да би једна животиња дошла да њено млијеко буде за људску употребу морам ја или неко од лиценцираних колега да да дозволу да се та животиња стави на мужу, тако да је вјероватноћа веома мала, скоро да и не постоји, каже Марко Сабљић, доктор ветеринарске медицине, Арифагић инвестмент, Приједор.
Храну пуну антибиотика није могуће разликовати од оне у којој их нема. Највише волимо пилетину, а она је најризичнија и због брзе производње најподложнија антибиотицима. Они су дозвољени, али коришћење мора бити строго контролисано.
- Код нас јесте контролисано, ако би дошло до лијекова, има тачно до којег времена које количине и када се мора прекинути по цијену губитака, поручује Ђуро Цвишић, власник фарме пилића.
Кроз руке стручњака у Ветеринарском институту "Др Васо Бутозан" годишње прође већина намирница које се анализиирају на присуство остатака антибиотика, јер лијекови у храни мого бити изузетно опасни.
Велики проблем, страхују надлежни, може настати када фармери због уштеде и страха од губитака одлуче антибиотицима третирати комплетно стадо, а не само заражену јединку. Прошле године ни у једном испитаном узорку нису пронађени остаци антибиотика.
- За Републику Срспку планирано је 550 узорака на којима ће се извршити 947 анализа. До сада је извршено око 700 анализа, сам план је реализован у проценту до 80%, а очекујемо да ће до краја овог мјесеца бити у потпуности реализован, нагласила је Душанка Макивић, службеница за односе с јавношћу у Републичкој управи за инспекцијске послове.
Од информација с нашег тржишта, међутим, опасно одскачу оне на свјетском. Према процјенама на животињама се користи чак двије трећине свих произведених антибиотика и то не за лијечење већ за бржи раст. У исто вријеме Свјетска здравстена организација већ годинама упозорава да отпорност на бактерија расте из године у годину и код људи и код животиња, и то, између осталог, због третиране хране.