Голић: Дураковић неистинитим тврдњама манипулише јавношћу
Голићева је оцијенила да су Дураковићеве изјаве у којима од 13. марта када је у Сребреници одржана јавна расправа о Нацрту закона о националном парку "Дрина" тврди да се стављањем под заштиту кањона Дрине на подручју ове општине и проглашавањем националног парка "Дрина" одузима бошњачка имовина, злонамјерне.
Голићева додаје да је иницијатива о оснивању националног парка "Дрина" и заштити дијела сребреничке територије покренута у вријеме док је он био на челу општине.
"Зашто му сад не одговара да се ово подручје заштити и да се дефинишу правила понашања која ће допринијети развоју цијеле општине и регије – можемо само нагађати, али је очигледно да се тешко мири с чињеницом да су прошла времена када се он лично понашао као газда Сребренице" сматра Голићева.
Она је појаснила да се Нацртом закона о националном парку "Дрина" ником ништа не одузима, нити се може одузети, јер се овим законом уређују границе, зоне и режими заштите, питања управљања, заштите и развоја националног парка "Дрина".
Према њеним ријечима, изради Нацрта закона претходила је израда Студије заштите, веома стручном, студиозно и на научним основама израђеном документу, који су радили експерти за заштиту природног и културног наслијеђа.
"Јавност је била укључена у свим фазама израде и доношења и Студије и Нацрта закона. Примједбе и сугестије које смо добили размотрене су и уврштене у текст Нацрта који је разматран и усвојен у Народној скупштини Републике Српске", додала је Голићева.
Она тврди да ће грађани у будућем националном парку располагати својом имовином, да нема преноса власништва са приватне имовине на Републику, а да онај ко сад манипулише њима, неосновано сије страх и нечасно игра на националну карту што је у Сребреници посебно осјетљиво.
"Тврдње да ће оснивање Националног парка угрозити развој и натјерати неког на исељавање су најобичније манипулације и политикантство, рекла је Голићева.
Она подсјећа да у БиХ постоје три национална парка - Сутјеска и Козара у Републици Српској и Национални парк Уна у Федерацији БиХ, те да је у тим заштићеним подручјима већина земљишта у приватном власништву.
"Људи раде на својим имањима, граде, развијају породичне бизнисе у области туризма и производње и прераде органске хране и другим дјелатностима које омогућавају одржив развој и заштиту животне средине", додала је Голићева.
Она је истакла да ће се оснивањем јавне установе национални парк "Дрина" Сребреница, која ће управљати парком, отворити нова радна мјеста, и што је још важније створити шанса за одржив повратак расељеног становништва.
Голићева је напоменула да је оснивање националног парка у функцији одрживог развоја подручја, а развој је, у складу са смјерницама датим у Студији, базиран на коришћењу, заштити и очувању пољопривредног земљишног фонда.
Према њеним ријечима, и активности у складу са смјерницама, усмјеравају становништво на развој сточарства, пчеларства, производњу љековитог биља, органску пољопривредну производњу.
"Одржив повратак и развој овог подручја онемогућиће Дукаровићу да и даље манипулише дијелом становништва и зауставиће криминалне радње са далекосежним посљедицама по животну средину", рекла је Голићева.
Она је нагласила да ће након проглашавања Националног парка Дрина, бити покренут и поступак успостављања Резервата биосфере "Дрина", који проглашава УНЕСЦО.
"У састав Резервата биосфере Дрина, као прекограничног заштићеног подручја, ушла би већ заштићена подручја у Србији - Национални парк "Тара" и паркови природе "Мокра Гора" и "Заовине", а на подручју Републике Српске Национални парк "Дрина", појаснила је Голићева.
Према њеним ријечима, овдје се не ради о прекрајању државних граница и територијалном повезивању, него о међународном пројекту под окриљем Уједињених нација.
"Пројекат је у функцији очувања еколошких процеса и прекограничних екосистема, али истовремено и вишеструког повећања могућности за стварање и увећање прихода заједница у рубним подручјима", нагласила је Голићева.
Извор: Срна