60. рођендан Европске уније – у никад тежим околностима
Очекује се да 27 држава чланица потврде јединство, солидарност и заједничку будућности у Унији која остаје отворена и за друге европске земље.
Лидери 27 земаља чланица ЕУ ће сутра у Риму, заједно са челницима ЕУ институција, присуствовати церемонији поводом 60. година од успостављања Европске економске заједнице која ће касније прерасти у Европску унију.
Европски лидери овом приликом осврнуће се на достигнућа заједничког пута у посљедњих 60 година, потврдити данашње јединство, заједничке интересе и вредности и указати на изазове и приоритете Уније од 27 држава чланица.
Све то требало би да садржи Декларација коју ће лидери ЕУ потписати у Риму.
Иако се сама Декларација не односи на конкретна ријешања функционисања ЕУ земље чланице су до посљедњег тренутка имале пуне руке посла око усаглашавања текста.
У посљедњем нацрту Деларације, и то на самом почетку, убачен је дио који се односи на проширење и Западни Балкан.
“Желимо Унију која ће остати отворена за оне европске земље које поштују наше вриједности и одлучне су у њиховом промовисању“, каже се у уводном дијелу текста Римске декларације.
Деларација директно не помиње ни исход дебате која која се унутра ЕУ води око пет могућих сценарија за функционисање Уније у наредних 10 година, али дио текста указује на могућност стварања односно наставка рада по ситему “Европа у више брзина“.
“Дјеловаћемо заједно када год је то могуће, на различитим брзинама и интензитетима када је неопходно, као што смо то чинили и раније у оквиру Уговора, остављајући отворена врата за све који желе да нам се касније прикључе“, стоји у нацрту Декларације.
Управо је ово дио текста око кога су земље чланице ЕУ из Централне и Источне Европе, на челу са Пољском, имале највише замјерки упозоравајући да ће оне у тим условима изостати из “главне групе“ земаља и постати земље “другог разреда“ у односу на “први разред“ који би чиниле развијеније земље Западне Европе.
Европски аналитичари напомињу да је мало могуће да се направи оштра разлика између појединих група земаља унутар ЕУ.
Додаје се да “Европа у више група“ већ постоји и да су примјери за то Еврозона и Шенгенски простор.
У бриселском сједишту Немачког маршаловог фонда за САД оцјењују да би функционална “Европа у више брзина“ могла да пружити и нове могућности земљама које претендују на чланство у ЕУ.
“То може да омогући појединим земљама да буду дио воза иако то није воз са луксузним него обичним вагонима. Дакле, могућност је да се те земље прикључе ширем кругу европских држава које дијеле неке политике, вриједности и процесе, али не све. И то може бити лакши пут за неке од земаља које желе чланство. Друге земље Балкана опет могу бити забринуте због тога што никада неће стићи у кључну групу“, објашањава аналитичарака за европску политику Роза Балфур.
Још једна тачка око које се преговорало, овога пута са Атином, односи на дио Декларације којим се лидери ЕУ обевезују да ће радити у циљу “Европе базиране на одрживом привредном развоју, која промовише економски и социјални напредак“, гдје је на захтјев Грчке убачена реченица о “Унији која се бори против незапоследности“.
Даље у тексту Декларације 27 земаља чланица се обавезују да ће радити у циљу безбједне и сигурне Европе и Европе која је јака на међународној сцени. Крај Римске декларације истоветан је последњој реченици Берлинске декларације потписане 2007. године приликом обиљежавања 50. годишњие Римског уговора.
“Ујединили смо се због бољитка. Европа је наша заједничка будућност“, закључује се тексту који би свих 27 лидера земља чланица требало да потпишу у суботу на свечаности у Риму.
Извор: Танјуг