Данас Младенци
Три стотине и двадесете године, у вријеме цара Ликинија, у граду Севастији у Јерменији, четрдесет војника једног пука прешло је у хришћанство, баш у вријеме када је цар издао изричиту наредбу да се сви морају клањати римским паганским боговима и приносити им жртве.
Када је ова наредба била прочитана и у војсци, четрдесет, иначе храбрих и добрих војника, изричито су рекли да се они неће клањати римским боговима, јер су хришћани. Свих четрдесет војника изведено је пред управника града, који их је прво савјетовао да се одрекну своје вјере, али када су они одбили ове савјете и поред предочених мука које их чекају, управник их је казнио бичевањем, а онда их бацио у тамницу.
Војници су потом послати и на војни суд, па пошто ни тамо нису пристали да се одрекну своје вјере, осуђени су да наги буду спуштени у језеро надомак града. Била је јака зима и дувао је хладан вјетар. Сву четрдесеторицу потјерали су наге у језеро, да ту преноће стојећи у хладној води. На брду покрај језера налазила се топла бања, и осуђеницима је било речено да ће их, ако се одрекну хришћанства, одмах пребацити у ту бању.
Трпећи мраз и болове, војници су истрајали, стално храбрећи један другога и пјевајући химне Христу Богу. Само један од војника није могао да издржи муке, већ се искрао и отишао у топло купатило гдје му је на самом улазу отказало срце, па је одмах умро.
Током ноћи скоро сви стражари су поспали, а један, који је остао будан опазио је неку чудну свјетлост која је долазила од свијетлих вијенаца који су стајали над главама војника у води. Било је 39 вијенаца. Стражар, видећи то, свуче са себе одијело и стаде међу мученике, молећи Бога, да пошто је и он био хришћанин, и њега приброји тридесет-деветорици страдалника. Молба му је била услишена, те он спази изнад своје главе четрдесети свијетли мученички вијенац.
Спомен овим мученицима је 9. марта, а у народу тај дан је познат под називом Младенци. На икони се светих четрдесет мученика представља како наги стоје у води, а над главама им свијетле мученички вијенци.