Мистериозни радио-таласи су ванземаљског поријекла?
У новој студији представљеној у часопису "Астрофизикал журнал летерс" научници тврде да би те таласе могле да стварају напредне технологије развијене за покретање свемирских летјелица до великих брзина.
Развој таквих технологија планиран је и на Земљи.
Посљедњих година у плановима за дужа међузвјездана путовања све чешће се помиње могућност да се летјелице убрзавају помоћу соларних једара, а не великим количинама ракетног горива које представља велики терет, а врло се брзо троши.
Таква соларна једра могла би се потискивати моћним зрацима ласера смјештених на Земљи. Наиме, свјетлост, мада нема масу, садржи енергију која на површини "огледала" коју удара - ствара притисак.
Пошто галаксија Млијечни пут ротира, концентрисана свјетлост таквих ласера "шарала" би свемиром попут свјетлости свјетионика, па би накратко могла и да погоди неку планету настањену ванземаљцима у другој галаксији.
На тај начин, научници би и нехотице некој страној цивилизацији послали сигнал који би открио постојање људске цивилизације. Штавише, ванземаљци би могли чак да открију и гдје се Земља тачно налази, што је, можда, једна од могућих мана дизајна.
Научници објашњавају да би људи, до нама најближег система звијезде Проксиме Кентаури, могли послати сонде које би се кретале помоћу ласера са Земље.
Руски милијардер Јури Милнер, заједно са групом научника, представио је план о слању минијатурних летјелица-лабораторија величине мобилног телефона које би имале рефлектујућа соларна једра.
Такве летјелице са Земље би се убрзавале моћним ласерима до петине брзине свјетлости, па би им до Проксиме Кентаури, удаљене 4,25 свјетлосних година, требало пар деценија, а не десетине хиљада година, колико би требало конвенционалним ракетама.
Када би их Земља послала у наредних десетак година, већ кроз неколико деценија научници би могли да располажу са повратним информацијама о могућем животу у том систему.
Извор: СРНА