Београд: Музеј Јована Цвијића поново отвара своја врата
У кући подигнутој 1905. године на простору некадашње Митрополијске баште, у којој је Јован Цвијић живио до смрти 1927. године, основан је меморијални музеј, отворен за публику 1968. године.
Од свог оснивања све до 2015. године, када су почели радови на реконструкицији, Музеј није био значајније обнављан.
Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, у чијем саставу се налази Музеј Јована Цвијића, каже да је извршена комплетна грађевинска реконструкција, сређивање и замиена крова и олука, замиена инсталација, проширење дворишта, адаптирање подрумског простора у нову галерију.
- У самом музеју рађен је паркет, кречење, фарбање столарије и оно што је највише промијенило изглед музеја јесте комплетна рестаурација и конзервација зидног сликарства Драгутина Инкиострија Медењака. То зидно сликарствао је један од елемената због којих је ова кућа проглашена спомеником културе од великог значаја - објаснила је Корићанац у интервјуу Танјугу.
Сликарство Драгутина Инкиострија Медењака је ријетко гдје сачувано у Београду као у кући Јована Цвијића - површине зидова и таваница умјетник је осликао у "al seco" техници, а орнаменте и пластику извео из мотива флоре, фауне и традиционалног веза Србије, Македоније и Далмације, што је поновио и у дизајну сваког комада намјештаја.
Рестаурацијом зидног сликарства санирана су оштећења, очишћене су и конзервиране зидне сликане површине, урађена је конзервација и рестаурација дрвеног намјештаја (канабе, столице, столови), текстилних предмета (ћилими, завијесе), конзервирани су метални предмети (лустери, биста, одликовања).
Корићанац каже да је један дио куће музеолошки урађен са модерном сталном поставком на којој је изложен дио Легата Јована Цвијића којег чини 1.467 предмета - архивско-библиотечки материјал, фотографије, лични предмети, предмети ликовне и примјењене умјетности, дипломе и одликовања.
Набраја да је међу предметима лијеп избор географских карата, двије мапе језера старе Србије и Македоније, карте његових екскурзија које су такође врло занимљиве.
Након реконструкције опремљен је додатни простор у сутерену објекта, који до сада није био у јавној функцији, а који може да послужи за додатне програме (предавања, изложбе, конференције и промоције камерног типа).
- Било би добро да нови простор заживи и да се овдје дешавају не само промоције, вечери и разговори о Јована Цвијићу и на тему његових науцних дисциплина, већ може то да буде далеко шири опсег тема. Потрудићемо се да се овдје стално нешто дешава - рекла је Корићанац.
Сутра ће у тој галерији, која још увијек нема име, бити отворена изложба "Карст" графичара и сликара из Београда Вељка Михајловића.
- Он је у част Јована Цвијића урадио и припремио ову изложбу. Карст је била Цвијићева докторска теза и тема са којом је ушао на велика врата у европску и свјетску науку, у енциклопедијама и даље стоје термини које је Цвијић увео у карстологију. У свим земљама можете да чујете српске термине за крашке облике - рекла је Корићанац.
Адаптацијом Музеј је добио и већи простор око саме куће, у коме, према ријечима Татјане Корићанац, могу да се одржавају концерти, а баштом доминира јапанско дрво, које је засадио сам Цвијић и које је једно од само три примјерка у Београду.
Извор: Танјуг