Фајненшел тајмс: Москва и Анкара желе да потисну ЕУ са Балкана
На балканском полуострву је 90-их година био формиран систем безбједности Европе, пише бугарски политиколог Иван Крастев. По његовим ријечима, "крвави распад“ Југославије убиједио је предсједника САД Била Клинтона да треба да настави ширење НАТО-а на исток. Страх од ширења национализма натјерао је европске лидере да наставе да повећавају број чланица ЕУ.
Ипак, данас расте вјероватноћа да ће регион постати мјесто где ће се питање подјеле Европе најбоље видјети. Управо зато је Балкан постао главна тема на недавном самиту ЕУ, сматра аутор чланка.
Међутим, реакција блока је испала "слаба“. Изјава Брисела да врата за нове чланове остају отворена, тешко да ће извести јак ефекат. Многи Срби, Албанци, Македонци и Бошњаци односе се скептично, не само према будућности тих земаља у јединственој Европи, већ и према будућности саме ЕУ.
"У 21. вијеку полуострво почиње да подсјећа на 19, али са једном важном разликом. Некада су Русија и Турска биле главни противници у борби за превласт у региону, док су Њемачка, Аустроугарска и Велика Британија то добро користиле у своје комерцијалне и политичке интересе. Сада Москва и Анкара уједињују своје напоре да би умањиле утицај ЕУ на Балкану", нагласио је Крастев.
Он тврди да Русија и Турска активно политизују етничку и религиозну напетост у Балканским земљама. Њихово "политичко, економско и обавјештајно присуство“ није ограничено само на бившу Југославију и Албанију, већ обухвата и Бугарску и Грчку.
Промјене у јавном мњењу такође треба да забрину Запад. Тако је у анкети "Галуп интернешенел“ велики број Турака, Срба, Бугара и Грка одговорио да у случају конфликта њихова Влада треба да се обрати за помоћ Русији. И то без обзира на то што су Турска, Грчка и Бугарска у НАТО-у, док Србија "жели" да уђе у ЕУ.
Оваква ситуација у региону је условљена економском стагнацијом, високом незапосленошћу и "антилибералним режимима на челу са политичким лидерима који ће се прије одрећи Европе него власти". На крају, расположење у балканском друштву представља се као експлозивно.
ЕУ остаје главни трговински партнер Балкана и локално становништво машта о путовању у Њемачку или Италију, а не у Москву и Анкару. Међутим, то неће бити довољно да Брисел сачува полуострво у сфери свог утицаја, упозорава аутор чланка.
По његовом мишљењу, Европљани више неће моћи да рачунају да ће им САД сачувати мир и стабилност у региону. За разлику од Клинтонове администрације, Балкан никад неће бити приоритет Доналду Трампу и његовој администрацији, нити ће пожељети да штити локалне муслимане.
Одсуство интереса Вашингтона често се објашњава тиме Москва пада у искушење да показује рањивост НАТО-а на Балкану, а не на Балтику. Управо овдје предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган може да научи Европљане памети.
(Спутњик)