Парламентарни избори у Холандији - окршај Рутеа и Вилдерса
На изборима учествује 28 партија, односно 1.114 кандидата који се боре за 150 посланичких мјеста.
Према наводима аналитичара, главна борба водиће се између Либералне партије (ВВД) холандског премијера Марка Рутеа и Партије за слободу (ПВВ) екстремног десничара Герта Вилдерса.
Посљедњи резултати анкета говоре да би Вилдерсова антиевропска и антиисламистичка партија могла да постигне најбоље резултате од настанка 2006. године, мада не значи да ће се и наћи у власти.
Очекује се да ће и наредна холандска влада бити коалициона, а већина странака се изјаснила да неће у коалицију са Партијом за слободу.
Иако се мјесецима налазио на водећој позицији, Вилдерс је пао на друго мјесто и сада има мању подршку грађана у односу на премијера Рутеа.
Вилдерс се, иначе, залаже за затварање џамија, забрану Курана, затварање граница и излазак Холандије из Европске уније.
За побједу на изборима потребно је освојити 76 посланичких мјеста.
Према посљедњим анкетама, Рутеова странка би могла да освоји између 23 и 27 од 150 места, а Вилдерсова антиимигрантска странка могла би да рачуна на највише 23 мандата.
Захваљујући сложеном пропоционланом изборном систему, чак и мале партије могу да се изборе за одређени број посланичких мјеста и добију важну улогу у формирању наредне владе.
У покушају да привуче поједине присталице Вилдерса и холандски премијер Марк Руте поручио је грађанима Холандије, који имају имигрантско порекло, да се понашају нормално и прилагоде холандским вриједностима, или пак, да оду из Холандије.
Највећа дебата током предизборне кампање водила се око здравствене заштите, пензија и услова рада.
Иако би званични резултати избора требало да буду саопштени 21. марта, а нови холандски парламент успостављен два дана касније, преговори око формирања владе могли би да потрају и неколико мјесеци.
Холандски медији наводе да је у просјеку потребно три мјесеца за формирање владе.
Аналитичари очекују да ће Руте формирати коалициону владу са Демохришћанском странком (ЦДА) и прогресивном партијом Д66, али и да би и мале партије, попут Зелене љевице, могле да одиграју велику улогу у формирању будуће владе.
Уочи избора, Руте и Вилдерс су "укрстили копља" у телевизијској дебати у којој су сучелили ставове о будућности земље.
Дебата је одржана послије кампање, која је завршена у сијенци дипломатске кризе са Турском.
Избори у Холандији сматрају се главним показатељем будућности популизма у Европи, након што су Британци гласали за излазак из ЕУ, а Доналд Трамп победио у САД.
Извор: ТАНЈУГ