X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
донаторско
14/03/2017 |  09:18 ⇒ 12:59 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Прије 45 година посљедња епидемија великих богиња у бившој Југославији

Иако се годинама сматра искоријењеном болешћу, вакцина против вариоле вере се и даље се производи у свијету. Само на помен великих богиња, људима се леди крв у жилама, па и не чуди што је и након 45 година, од када се посљедњи пут јавила епидемија, и даље број један на листи биолошких оружја.
Вариола вера (фото: tumblr.com) -
Вариола вера (фото: tumblr.com)

Људи се већ дуго не вакцинишу против великих богиња, а што је болест мање присутна, то је популација мање имуна, објашњавају стручњаци. Због тога се вариола сматра најопаснијим биолошким оружјем. На другом мјесту је ебола, а на трећем куга.

Неке земље обнављају своје количине вакцине, док Свјетска здравствена организација ради предострожности располаже са 60 милиона доза цјепива.

Данас вариоле званично нема, али се живи сојеви могу наћи у двије лабораторије. Прва је у Америци, у Центру за контролу и превенцију болести у Атланти, а друга је руском истраживачком институту вирусологије и биотехнологије "Вектор" у Кољцову у Новосибирској области.

Бивша Југославија запамћена је као земља у којој се јавила посљедња епидемија вариоле вере у свијету. Од ње је прије тачно 45 година у Србији званично оболело 175, а умрло 40 људи.

Мистерија дуга 45 године - Ни данас се не зна ко је донио вариолу веру у Србију

Знак за узбуну 14. марта 1972. године стигао је са Косова. Епидемија је почела у селу Дањане код Ђаковице и проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд. Званична верзија је да је болест у земљу унео Ибрахим Хоти по повратку са хаџилука заправо никада није потврђена. Хоти је преживио, а прва жртва био је Латиф Мумџић из села крај Тутина, који је умро 10. марта без праве дијагнозе. Тек касније је утврђено - од великих богиња.

О тим данима свједочи примаријус др Радмило Петровић, сада у пензији, а у то вријеме епидемиолог у Институту "Торлак".

- До 27. марта све је држано у тајности. Људи нису знали шта се дешава. Чим смо на Торлаку под електронским микроскопом установили да се ради о вирусу вариоле вере, мој задатак је био да вакцинишем све људе који ће убудуће радити са великим богињама. То је било 15. марта 1972. године. Имао сам мале количине, па смо издејствовали око 300 доза цјепива од Имунолошког завода у Хрватској, који је у то вријеме производио вакцину против великих богиња - објашњава Петровић.

- Епидемија је трајала до 30. априла, када је декретом проглашено одјављивање да би се спасла туристичка сезона на Хрватском приморју. Мањих таласа обољевања било је до средине маја. Због те политичке игре, каснијег пријављивања и ранијег одјављивања епидемије, сумња се да је обољелих било више него што је званично заведено - каже др Петровић.

У току епидемије умрло је 40 људи. Најтеже је било на Косову. Од укупног броја страдалих девет су биле бебе. Међу жртвама су биле и двије медицинске сестре Душица Спасић и Милка Ђурашић, а укупно је обољело шест здравствених радника. О тим догађајима упечатљиво говори и филм "Вариола вера" Горана Марковића.

Извор: Блиц