latinica  ћирилица
15/02/2017 |  10:10 | Аутор: РТРС

Романић: Тужилаштво хитно о референдуму, а годинама ћути о "Добровољачкој"

Адвокат Милан Романић сматра да је невјероватно да се Тужилаштво БиХ хитно бави случајевима, попут референдума и постројавања припадника Оружаних снага БиХ у Бањалуци поводом Дана Републике, а да годинама не ради ништа на предметима попут "Добровољачке улице".
Добровољачка (Архива) - Фото: ФОНЕТ
Добровољачка (Архива)Фото: ФОНЕТ

"У БиХ не може бити помирења док не буду процесуирани сви који су одговорни за почињене ратне злочине", рекао је Романић за "Глас Српске".

Лист подсјећа да је Романић прије пет година поднио приговор на одлуку о обустављању истраге у вези са ратним злочином над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву почињен 3. маја 1992. године, али да још није добио никакав одговор, чиме су настављене опструкције које тај случај прате од почетка истраге.

Истрагу је у јануару 2012. године обуставио међународни тужилац Тужилаштва БиХ Џуд Романо, наводећи у образложењу да је истрага против Ејупа Ганића и још 13 лица за напад на конвој ЈНА у Добровољачкој улици обустављена "зато што та радња, сама по себи, не представља кривично дјело" и да је конвој представљао "закониту војну мету".

Романић каже да је приговор на Романову наредбу поднио у име породица двојице убијених војника, а да су му се након тога као свједоци јавили војници и официри који су преживајели пакао у Добровољачкој.

"Међу њима су били и Срби, и Хрвати и Бошњаци који су рањени и које никад нико ништа није питао у вези са овим догађајем. Све то, па чак и њихове адресе, доставио сам Тужилаштву које је требало да их саслуша и подигне оптужницу, али нису урадили ништа", рекао је Романић.

Због ћутања и непоступања у вези са уложеним приговором, Романић је поднио и апелацију Уставном суду БиХ.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранције мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва Ејуп Ганић и руководство тадашње БиХ.

Безбједност војника гарантовао је и тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, али је колона ЈНА нападнута из засједе.

У нападу су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 200 их је заробљено.

Извор: Срна