Николић: За суштинску аутономију, никада за независну државу Косово (ФОТО/ВИДЕО)
Овај датум значајан је и као Дан уставности Србије, јер је 1835. донесен Сретењски устав, први устав Србије и један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба.
Свечаном пријему поводом Дана државности Србије - Сретења, присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Међу високим званицама у Београду били су и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
Предсједник Србије Томислав Николић поручио је на пријему да је Србија спремна на договор у вези са Косовом и Метохијом, а не на уцјене и не на готова рјешења оних који би да мимо међународног права и правде и мимо истине краду и сакате "нашу кућу и трећину суверене државе Србије".
"Чак и када прогањају сваког ко је друге вере и нације, чак и када руше и пале хришћанске светиње, чак и тада спремни смо на разговор, не на уцjене. Спремни смо на договор, не на готово рjешење, спремни смо на суштинску аутономију у оквиру Србије, никада на независну државу Косово", рекао је Николић обраћајући се окупљенима.
Он је нагласио да нема узмицања, ни повлачења пред формирањем заједнице српских општина у околностима када, како је рекао, има само нечасног иступања приштинских властодржаца и пређуткивања међународне заједнице који би требали да буду гарант договореног и којој је Србија вјеровала.
Николић је упозорио да Србија и данас живи своја вишевјековна искушења и страдања и пролази кроз њих са више или мање успјеха вођена особинама које симболизују Карађорђе Петровић и Милош Обреновић.
On је указао да је Сретењски устав који је написан прије два вијека, а који Србија данас слави, носилац идеје на којој данас почива већина устава модерних држава, али и ЕУ.
У оквиру обиљежавања Дана државности, предсједник Србије је раније данас уручио одликовања истакнутим личностима и институцијама и положио вијенац на споменик Незнаном јунаку на Авали.
Уписао се у спомен књигу и поручио да је Србија данас мирна и слободна земља.
"Данас је 15. фебруар 2017. године. Србија је мирна и слободна земља. Нисмо богати али се полако подижемо. Водимо самостално своју политику, имамо много пријатеља на свим странама свијета. Војно смо неутрални, Србија је живјела и послије вас, живјеће и после нас. Увијек за нову дјецу", уписао је предсједник Србије.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да Дан државности Србије обиљежавају и Срби у Републици Српској, јер га доживљавају као заједнички празник.
Он је на Опленцу код Тополе, на државној церемонији обиљежавања Дана државности Србије, рекао да је српски народ кроз историју био подложан одузимању слободе и достојанства, те да је увијек био принуђен да се бори само за оно што му припада - право на живот, породицу, слободу и достојанство.
"Нажалост, та историја се понавља. То смо имали и у Првом и у Другом свјетском рату, али и деведесетих година прошлог вијека када је српски народ у БиХ, помогнут матицом Србијом, дошао до слободе и стварања Републике Српске", додао је Савановић.
Према његовим ријечима, на Републику Српску и данас се врше одређени притисци из окружења, чиме се оспорава њено право на достојанство, слободу и живот.
"Морамо бити опрезни због евентуалне могућности да се опет нешто догоди, али најбољи одговор за то јесте окренути се раду, стварању, развоју економије и јединству српског народа", сматра Савановић.
У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе државну церемонију обиљежавања Дана државности Србије - Сретење, предводила је предсједница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је истакла да данас не постоји важнији задатак од борбе за успјешнију и модернију Србију.
Она је положила вијенац и одала почаст на гробу вожда Карађорђа, на који су вијенце положили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар одбране Србије Зоран Ђорђевић, делегација Војске Србије, те министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин изјавио је данас да је Србија устанцима изборила своје право на уставе, на слободу, као и право да одлучује сама о себи и о томе ко су јој пријатељи, а ко непријатељи.
Он је поручио да то право Србија неће дати никоме и да то право неће напустити ни због било чега, ни због било кога.
"Слобода је реч која описује Србију", рекао је Вулин новинарама након обиљежавања Дана државности Србије на Опленцу, преносе београдски медији.
"На нама је и данас да стварамо бољу и снажнију Србију, у којој вреди живети, а не само Србију за коју вреди само умирати", нагласио је Вулин.
Синоћ је у Бањалуци, поводом Дана државности Србије, организован свечани пријем. Са тог скупа је поручено да је сарадња Републике Српске и Србије добра, али да се и у будућности мора радити на њеном јачању.
Дан државности Србије обиљежава се као знак сјећања на почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, али и на дан када је 1835. године у Крагујевцу донесен такозвани Сретењски устав. Тај документ означио је почетак савремене државности.
Дан државности Србије слави се на Сретење као знак сјећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовијековног ропства под Турцима.
Убрзо послије тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће побједе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.
Слом устанка почео је 1812. године, пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву.
Потписан је Букурешки мир којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтјели да прихвате.
Послије тога, турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.
Иако угушен, Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена двије године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.
На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.
Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар.
У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.
Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
Извор: РТРС/Агенције