Бијељина: Аграрни фонд исплатио средства за 90 произвођача дувана (ВИДЕО)
АД "Дуван"у овој години планира да организује производњу на 290 хектара у Семберији и 100-ак хектара у Посавини.
Произвођачи се жале на мале премије, ниску откупни цијену дувана, а скуп репроматеријал, због чега им је све теже да остваре зараду. Откупљивачи који морају бити конкурентни са цијенама и квалитетом финалног производа да би опстали на тржишту, сматрају да би већи подстицаји допринијели сузбијању црног тржишта гдје, према незваничним процјенама, заврши око 30 одсто произведеног дувана.
Некада је узгој дувана био уносан. Приходи добри, а мала задужења.
Од једне бербе произвођачи су измиривали све дугове и докупљивали механизацију, а сада, кажу, једва покривају трошкове.
Поскупјело ђубриво, гориво, дневница радника, а цијена дувана остала иста.
Производња дувана по дунуму кошта 500 марака, па је просјечна откупна цијена за трећу класу од 3 марке ове индустријске биљке за пољопривреднике неприхватљива јер је кутија цигарета некада била пола марке, а данас пет. Проблем су и ниске премије.
Милан Станојевић, произвођач из Велике Обарске каже да у Федерацији БиХ и земљама региона подстицај за произвођаче дувана износи један евро по килограму, а у Семберији исти подстицај износи 35 фенинга по килограму, што није довољно, како каже, ни за покривање трошкова производње.
Повећање подстицаја смањило би црно тржиште сматрају откупљивачи.
"Држава би имала већу корист кроз убирање прихода кроз индиректне порезе, а организатори већу производњу и бољу понуду према купцима и у количини и квалитету", каже Светозар Михајловић, директор предузећа "Дуван" а.д. Бијељина.
Организатори производње предлагали су формирање Фонда за дуван из којег би се независно од Аграрног фонда обезбиједили подстицаји за дуван на тај начин што би пушачи издвајали по једну цигарету из сваке паклице.
Овај модел се, кажу, примјењује у Македонији и дао је одличне резултате.