latinica  ћирилица
13/02/2017 |  12:56 | Аутор: РТРС

О Степинцу да проговоре документи, а политичари да заћуте

Хрватски теолог и публициста Драго Пилсел сматра да о хрватском кардиналу Алојзију Степинцу треба да проговоре документи, а политичари да заћуте.
Драго Пилсел (Фото: RFE/RL) -
Драго Пилсел (Фото: RFE/RL)

У тексту објављеном на порталу "Аутограф", Пилсел оцјењује да је Мјешовита комисија Српске православне цркве /СПЦ/ и Римокатоличке цркве, која разматра историјску улогу Степинца у НДХ, акт ”прочишћења историјског сјећања“.

"Њен рад се мора усредсредити ”на личност кардинала Степинца и његову дјелатност за вријеме Другог свјетског рата, али и у времену прије и након њега“", пише Пилсел.

Он наводи да су Његова светост патријарх српски Иринеј и владике СПЦ увјерени да ће тако ”истовремено доћи до нових увида у историјски контекст у коме је дјеловао Степинац, као и у комплекс односа двије цркве и односа српског и хрватског народа у вријеме Другог свјетског рата.

Управо то и желимо, каже Пилсел, да проговоре документи, посебно они које би Ватикан требало дати комисији, а која су непозната широј јавности.

"Сумњам да би тада папа Фрањо или неки његов насљедник желио да преузме одговорност да једног надбискупа са тешким манама предложи за примјер хришћанског живота, јер би тада било јасно оно што српска страна већ сада вјерује, као и неки правдољубиви Хрвати, да Степинац не представља оријентир и модел живота цијелом свету, а то је оно што сваки светац мора да буде", навео је Пилсел.

Наводећи да је Мјешовиту православно-католичку комисију формирао папа Фрања, Пилсел у колумни подсјећа на дио писма патријарха Иринеја поглавару Римокатоличке цркве које је изазвало констернацију у редовима епископата и свешенства Католичке цркве.

"”Злочиначка природа такозване НДХ убрзо је постала јасна и онима који су у њој видјели легитимно право хрватског народа на своју државу, али и тада, када су државне власти НДХ бестидно и наочиглед свих претвориле земљу у кланицу, кардинал Степинац се уздржавао од осуде режима, залажући се искључиво за појединачне жртве прогона и немајући снаге да осуди власт коју је од почетка тако срдачно поздрави“", написао је патријарх Иринеј у писму.

Пилсел подсјећа да је патријарх Иринеј у писму указао кардинал Степинац није протестовао него је ћутао и када се знало да је нацистички усташки режим на најужаснији начин послао у смрт три православна епископа, више стотина православних свештеника и монаха и више стотина хиљада православних вјерника, његових суграђана.

"Писма и папино реаговање да предложи формирање комисије показала су да папа Фрањо разумије да се не може прећи само тако преко контроверзи које је оставио иза себе ратни Степинац, те да жели да случај Степинац стави у контекст дигитализације и најављеног отварања архиве папе Пија Дванаестог", навео је Пилсел.

Он пита да ли ће Степинац моћи да се извуче из сјенке проблематичног папе Пија Дванаестог, односно зашто Ватикан није желио да призна НДХ, за шта се пак жестоко залагао сам Степинац, и то чак у другој половини 1943. године, када су Јевреји већ били скоро збрисани са територије НДХ, што је хрватски кардинал итекако добро знао.

"Установи ли се да је Степинац, ипак, `ћутао`, или да је оклијевао, или да није учинио више, а могао је /као када је ескивирао помоћи загребачком митрополиту Доситеју којег су усташе затворили и готово на смрт претукли, да би га послали возом у Београд, гдје је преминуо од задобијених повреда/, хрватски бискупи ће се морати јавно извинити", навео је Пилсел.

Извор: СРНА