Руска рампа Хрватској: Могу само 2 компаније
Статистика у 11 мјесеци 2016. године биљежи извоз од 162 милиона евра, а у структури производа пласираних у Русију скоро двије трећине вриједности имају фармацеутски производи, док је удио прехрамбених срушен испод 5 одсто. Дозволе за извоз на руско тржиште иначе немају временско ограничење, а више извора је потврдило да је Хрватска први пут званично обавијештава о губљењу права на продају компанијама у Русији које су извозиле на то тржиште.
Незванично, дио компанија није користио дозволе због пада рубље, али процедуре њиховог стицања су сложене и дуготрајне. Међу осталим мјерама је и долазак и детаљан инспекцијски преглед руских стручњака.
Хрватско министарство спољних послова, како пише хрватски Пословни дневни, примило је недавно депешу Русије о укидању свих извозних дозвола за хрватске прехрамбене производе, осим за брачку компанију Сардина Постира и копривничку Подравку.
До украјинске кризе и увођења санкција ЕУ и САД према Русији, која је реаговала затварањем дијела свог тржишта, то тржиште имало је велику перспективу за хрватски извоз, а било је посебно важно за месну и млијечну индустрију због губитка тржишта у земљама ЦЕФТА.
Дозволе за извоз у Русију, уз Подравку и Сардину, имале су и вараждинске компаније Кока и Виндија, чаковечка Перутнина Птуј-Пипо, те Беље и ПИК Врбовец из концерна Агрокор.
Поједини произвођачи погођени најновијим брисањем с листе извозника у Русију нису ово жељели да коментаришу, јер званично још нису информисани о ограничењима, док су из Хрватске привредне коморе процијенили да је вјероватно ријеч о административном поступку ревизије постојеће листе.
Робна размјена Хрватске и Русије од увођења санкција снажно пада. Руски амбасадор изнио је ових дана бројке како хрватске компаније испоручују робу у вриједности од 300 милиона евра, упола мање прије санкција.
То је, како наводи лист, наставак приче о погоршавању руско-хрватских односа, након што је прошле седмице руски амбасадор Анвар Азимов пред хрватским новинарима изнео оштре поруке највећем хрватском привредном систему Агрокору.
Јасно је означио Агрокор као хрватску компанију која није међу десет оних с којима Русија сарађује, као и да га не жели подржавати и кредитирати.
Извор: Агенције