Шта би се десило када би експлодирала бомба од једне мегатоне?
Како наводи "ИЛ Сајенс", опекотине првог степена добили би људи на удаљености до 11 километара, опекотине другог степена особе на удаљености до десет километара, а трећег степена све особе удаљене до осам километара од мјеста удара. Те, најтеже опекотине, потпуно би уништиле ткиво коже и смртоносне су, ако се хитно не пружи медицинска помоћ.
Посљедице могу варирати зависно од одјеће коју би носили повријеђени. Уз дебљину и чврстоћу, битна је и боја. Тако ће свијетла одјећа рефлектовати дио енергије, док ће црна све упити.
Експлозија бомбе снаге једне мегатоне на удаљености од шест километара створила би притисак од 180 тона на зид једноспратне куће, док би брзина вјетра била око 255 километара на час.
На удаљености од једног километра од експлозије притисак би био четири пута већи, а вјетар би ударао брзином од 756 километара на час.
Људско тијело би могло издржати притисак, али снажни вјетар довео би до судара са бројним летећим предметима, те би већина људи умрла од посљедица рушења зграда.
Посебан проблем је радијација. Особе које преживе нуклеарни удар биле би изложене великој радијацији. Велики број оних који преживе и радијацију били би трајно болесни - четвртина погођених молекуларних веза никада се не опорави, што доводи до генетских мутација и карцинома.
Као прилог у расправи о томе шта би се десило у случају нуклеарног рата "Сајенс" подсјећа да је температура у центру удара на Хирошиму, након што су Американци бацили атомску бомбу, износила око 300.000 степени Целзијусових.
То је 300 пута већа температура од оне на којој кремирају тијела.
Извор: Срна