Димић: Седам година сам писала "Арзамас"
- Ја сам девет година његовала своју болесну мајку и седам година од тих девет писала књигу - рекла је Димићева. Писање је на њу имало терапеутско дејство.
- Зато и јесте писац, да се спасавате од свих арзамаских и других ужаса. Тако што ћете писати лијепо ћете се и утјешити - додала је ауторка.
Она сматра да ниједан писац не пише ништа нелично и да сваки полази од себе: да је књижевност увијек његов лични доживљај.
- Писци су осјетљиви људи. Писање вам служи да живите, да се браните од свијета, од несреће и од свега. Мени су и читање и писање увијек били нека врста штита. Сваки писац се у суштини бави питањима смрти и љубави. Тако је и порука мог романа да је љубав јача од смрти - поручује Димићева.
Шта је Арзамас?
Необични наслов романа "Арзамас" је заинтригирао, а ријеч је заправо о имену града у Русији који је Стаљин направио за научнике који је требало да конструишу атомску бомбу, тј, да то буде мјесто еквивалентно америчком Лос Аламосу.
- Ја сам наслов одабрала због цитата у књизи "Енергија заблуде" Виктора Шкловског. У тој теорији о Толстоју, он пише како је гроф Толстој отишао у Арзамас да купи имање и кад се договорио с трговцем, остао је тамо да преспава. Усред ноћи га је пробудио ужас: смрт му је на уво шапнула "То се ти мене плашиш". Шкловски коментарише: срећа и смрт, то је арзамаски ужас. Ја сам узела ту ријеч за наслов, јер се кћер која чува мајку обољелу од деменције налази у правом арзамаском ужасу - каже Димићева.
Извор: Блиц