latinica  ћирилица
05/01/2017 |  08:24 ⇒ 10:34 | Аутор: РТРС

Ћеранић: Обавјештајни проблеми у БиХ – од извора до "Ушћа"

Медији у Републици Српској, Србији, и Федерацији БиХ, објелоданили су документ из којег је видљиво да је Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ (ОБА) завела обавјештајни продор (управо тај термин се користи за назив обавјештајне операције) под шифром „Ушће“, а како би се сузбио, како се наводи у образложењу, офанзиван наступ служби безбједности Србије према појединцима и институцијама БиХ.

Текст Предрага Ћеранића, експерта за питање безбједности преносимо у цјелости:

Иако се предлажу мјере контраобавјештајне природе, опредјељење за “обавјештајни продор“ као облик оперативног дјеловања, указује на намјере друге природе. Као што то у Босни и Херцеговини обично бива, изабрани представници грађана, медији, јавност, одмах су се поларизовали, и указали на тешку бољку БиХ – дубоку подијељеност. Док се из Бања Луке указује да су босански обавјештајци шпијунирали дужноснике Србије, и то од 13. јула ове године, од када и датира поменути документ, што је недопустиво, у Сарајеву се тврди да је ОБА водила легитимну контраобавјештајну операцију, и да чим прије треба утврдити да ли је објелодањени документ фалсификат или је оригиналан, а ако је у питању ово друго, треба пронаћи и казнити кривца који га је изнио из ОБА.

Прича о шпијунирању Србије почиње 19. августа када је премијер Србије Вучић у Доњој Градини, гдје је присуствовао обиљежавању 75 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Концентрационом логору Јасеновац, оштро приговорио Младену Иванићу, као члану Предсједништва БиХ, што ОБА води обавјештајну операцију против Србије и да посебну тежину томе даје што су Срби, Иванићеви кадрови, у то укључени. Поменуте теме дочепали су се медији указујући да се ради о операцији “Врућа касна јесен – рана зима“ која за циљ има дестабилизацију Републике Српске на начин да се након завршених локалних избора, на којима је опозиција очекивала тријумф, одрже масовни улични протести, што би био увод у рушење власти насилним путем. С обзиром да се на изборима опозиција провела ко бос по трњу, цио план пао је у воду. Међутим, ових дана обавјештајна операција ОБА испливала је на површину и дошла до “ушћа“.

Да се разумијемо, свака земља има право да преко својих служби безбједности штити властите потенцијале од обавјештајног дјеловања других. Оно што боде очи јесте да је тачно годину дана прије почетка операције ОБА, односно 13. јула претходне године, Вучић избјегао линч у Поточарима, при чему никакав повод није дао. Ни ОБА, ни друге агенције за провођење закона у БиХ, нису се потрудиле да напад на премијера Вучића и друге званичнике Србије буде расвијетљен. Друго, како то да се према Србији и њеним службама безбједности организују обавјештајни продори, а да се истовремено са Саудијском Арабијом потписују споразум о сарадњи у области безбједности, а Мектић, министар безбједности БиХ, даје изјаву да је фасциниран методима дерадикализације који се спроводе у Саудијској Арабији. Да не буде забуне, ради се о земљи коју и Москва и новоизабране амерички предсједник Трамп, карактеришу као спонзоре Исламске државе. Вјероватно је плодна сарадња на пољу безбједности била разлог да БиХ са Саудијском Арабијом убрзо потпише Меморандум о споразумијевању о образовној научној сарадњи.

Да ли ОБА прави обавјештајне продоре према Саудијској Арабији и њеним службама, или не дај Боже према Турској? Које стране обавјештајне службе ОБА третира као противничке, а које имају статус партнерских? Каква је, уопште, њена позиција у односу на друге обавјештајне службе? Можда је најбољи одговор дао Иво Лозанчић, као посланик у Парламентарној скупштини БиХ, када је током једног од јалових дискурса о ОБА изнио довитљиву опаску: Из овог што сам чуо, стичем утисак да БиХ и нема своју обавјештајну службу, јер је ОБА сервис страних служби у БиХ.

У Парламенту БиХ за надзор над ОБА надлежна је Заједничка безбједносно – обавјештајна комисија за надзор над радом ОБА БиХ. Поводом настале афере, предсједавајући Комисије изјавио је да ће се Комисија састати чим се сви чланови окупе. А да би се окупили треба да прођу јануарски празници, а до тада ће се, ваљда, на проблеме у обавјештајном сектору заборавити. Уосталом, парламентарне комисије за надзор у области безбједности показале су се дисфункционалне, приликом сваког већег проблема пуцале су по националном или партијском шаву. Предсједништво БиХ одобрава годишњу платформу обавјештајне политике, која садржи главна одређења рада Агенције у складу с међународном праксом. Платформу обавјештајне политике припрема Савјет министара, а усваја је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине (члан 7, алиније 5. Закона о ОБА БиХ). Шта садржи поменута платформа? Да ли је довољно конкретна за трасирање рада ОБА? Да ли ће се овог пута огласити Предсједништво БиХ, Савјет министара и Парламентарна скупштина? У низу афера које су се везивале за ОБА (прислушкивање 5000 телефонских бројева грађана БиХ, тајно праћење и видео снимање главног тужиоца БиХ Милорада Барашина итд.) све се сводило на то да се аферама баве медији. Медији би афере отварали, и у медијима би се афере затварале, умјесто да се рјешавају у институцијама.

Проблеми у обавјештајном сектору у БиХ треба да се рјешавају на њиховом извору, а не на ушћу. А извор проблема је недостатак озбиљне друштвене контроле. Ствари су стога одмакле далеко, а еклатантан примјер злоупотребе у раду ОБА јесте примјена најкомплекснијих оперативних мјера према главном тужиоцу Тужилаштва БиХ. Снимци су емитовани на једном јавном сервису. Тужилац је под притиском морао одступити са дужности, али никада није процесуиран због оног за што су га теретили и јавно дискредитовали. Штавише, и дан данас је тужилац у истом тужилаштву. Али, након његовог ухођења, свако мало у медијима би осванули транскрипти снимљених разговора, или би снимци били објелодањени на интернет порталима. Мухидин Башић, некада начелник Сектора за борбу против организованог криминала у ОБА, јавно је изнио да је његова служба тајно снимала Барашина и снимке доставила медијима. Башић је оптужио бившег директора ОБА, Алмира Џуву, да је снимке изнио из агенције и неовлаштено предао Федералној телевизији који су емитовани у емисији “60 минута“ 27. јуна 2011. године.

Обавјештајне службе показују, могли бисмо рећи “урођену“ тенденцију да саме себи дефинишу циљеве, и не трпе друштвени надзор. То ствара могућност да се службе поставе изнад друштва и да, умјесто да буду у функцији заштите грађана, постану репресиван апарат у функцији отуђених центара моћи. Стога је питање контроле веома важно.

Извор: fsksrb.ru