latinica  ћирилица
07/12/2016 |  07:43 ⇒ 20:48 | Аутор: РТРС

НСРС: Циљеви Стратегије раст БДП-а, броја запослених и извоза (ВИДЕО)

Посланик СДС-а Душан Берић рекао је током сједнице Народне скупштине Републике Српске да актива банака у Српској износи 7,5 милијарди КМ, гдје 21 одсто представљају новчана средства, од чега је 30 одсто на рачунима у иностранству.
НС РС сједница - Фото: РТРС
НС РС сједницаФото: РТРС

"То је негдје око пола капитала банака које држе вани, као да банке које овде егзистирају немају повјерење у овај амбијент", истакао је Берић, током расправе у Народној скупштини о извјештају о стању у банкарском сектору Српске за прошлу годину.

Он је додао да је стање активе банака у опадајућем тренду, што може значити и да ће неке од банака одлазити са ових простора, а што значи и то да у Српској опада реални сектор.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић закључила је данашњу расправу и наставак сједнице заказала за сутра у 10.00 часова.

19.50 Потпредсједник НСРС Жељка Стојичић рекла је да је банкарски сектор највећи и најразвијенији дио финансијског система Српске и да се очекује да сви у њега имају повјерење. Она је током расправе о извјештају о стању у банкарском сектору Српске у прошлој години навела да су банке у том периоду пословале у отежаним условима у реалном сектору.

"Десиле су се и неке негативности, Бобар банци је још у децембру 2014. године одузета дозвола за рад, а Банка Српске је стављена под надзор и било јој је у ивјештајном периоду забрањено прикупљање депозита", навела је Стојичићева.

Она је истакла да је све то утицало на стабилност банкарског секрора, али да је, упркос томе, било позитивних трендова, као што је повећање депозита и масе кредита. Стојичићева је навела да у пасиви банака доминирају депозити који су имали стопу раста од четири одсто у односу на крај 2014. године, а да су највећу процентну стопу раста од 11 одсто имали депозити грађана. "Штедња показује тенд раста и у прошлој години, што говори о повјерењу грађана у банке", рекла је Стојичићева.

18.50 На нивоу укупног банкарског сектора у РС на крају прошле године исказан је губитак од 85,9 милиона КМ, изјавио је замјеник директора Агенције за банкарство Српске Драган Сердар.
"Шест банака су у посматраном периоду исказале нето позитиван финансијски резултат у укупном износу од 59,5 милиона КМ, док су три банке имале негативан финансијски резултат у износу од 145,4 милиона КМ", рекао је Сердар на сједници Народне скупштине Српске, образлажући извјештај о стању у банкарском сектору Српске за прошлу годину.

Он је навео да је укупни билансни ниво био приближно на истом нивоу као на крају 2014. године и да је износио 7,56 милијарди КМ, од чега 6,6 милијарди КМ билансне активе и 925,3 милиона КМ ванбилансне активе. Сердар је додао да новчана средства чине 21 одсто укупне билансне активе са стопом пада од шест одсто.

"Укупни бруто кредити од 4,84 милијарди КМ су расли по стопи од два одсто у односу на крај 2014. године, углавном као резултат раста кредита приватним предузећима", навео је Сердар.

Учешће укупних неквалитетних кредита је било 15,56 одсто на крају прошле године и повећано је за 1,21 процентни поен у односу на крај 2014. године. Сердар је навео да је микрокредитни сектор у Српској у прошлој години остварио позитиван финансијски резултат од шест милиона КМ, док је било активно шест микрокредитних организација.

17.35 Укупна актива финансијског сектора РС у прошлој години задржана је на нивоу претходне године, али је видљиво неповољно економско окружење у којем послују финансијски посредници, изјавила је помоћник министра финансија РС  Сњежана Рудић. Рудићева је рекла да је у сегменту осигурања остварен позитиван финансијски резултат, док је банкарски сектор пословао са губитком.

"Упркос престанку пословања двије мање банке, банкарски сектор је остао стабилан и отпоран на поремећаје из међународног и домаћег окружења, те је сачувано повјерење грађана", навела је Рудићева образлажући Извјештај Комитета за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске за прошлу годину. У извјештају је наведено да на финансијском тржишту и даље доминира банкарски сектор чије је учешће смањено за 0,5 процентних поена и износи 88,1 одсто у активи финансијског сектора.

Учешће друштава за осигурање, инвестиционих фондова, као и микрокредитних организација у укупној активи финансијског сектора благо је повећано, док је учешће лизинг друштава смањено за 0,1 процентни поен.

У Српској је у 2015. години пословало девет банака, половином новембра уведена је привремена управа у Банку Српске, над којом је покренут ликвидациони поступак у мају ове године. На нивоу банкарског сектора исказан је нето губитак од 85,9 милиона КМ. Финансијски сектор Републике Српске чине банке, микрокредитне организације, лизинг друштва, друштва за осигурање, инвестициони фондови и други учесници тржишта хартија од вриједности.

17.15 Народна скупштина наставила је након редовне паузе засједање разматрањем извјештаја комитета за координацију надзора финансијског сектора Српске за прошлу годину.  Прије паузе размотрен је Приједлог стратегије и политике развоја индустрије Српске за период 2016–2020. година, којом су дефинисани приоритети и стратешки циљеви и начини њиховог остваривања.

14.50 Министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић сматра да је Српској потребан процес реиндустријализације који ће бити успјешно вођен и дати резултате.
"Ми смо били у процесу деиндустријализације, и то у периоду спровођења приватизације, када смо допустили да 500 предузећа буде продато за само 25 милиона КМ, колико је коштала једна преса у сарајевском `Претису`", рекао је Ђокић у завршној ријечи током расправе о Приједлогу стратегије и политике развоја индустрије Српске за период 2016-2020.година.

Он је навео да је највећа заблуда била то што се у пероду интезивне приватизације од 2001. до 2005. године вјеровало у то да све треба бити препуштено правилима тржишне борбе, а што се показало погубним по индустрију. Ђокић истиче да ће период опоравка бити дуг и да ће, како каже, бити боље, јер је већ данас боље него прије двије, три године.

Он истиче да о томе говори раст индустријске прозводње у односу на претходни период, као и да се на крају године очекује раст БДП-а од три одсто, што је, како каже, сан и великих економија. Ђокић је нагласио да Република Српска не може да потпуно утиче на своја економска кретања јер значајан дио својих планова и циљева мора остварити са институцијама БиХ.

Ђокић је навео податак да је у Српској више од 400 индустријских предузећа на крају прошле године имало негативан пословни резултат, додајући да ће се кроз предложену стратегију сагледати како да се помогне тим фирмама.

Он каже да је коначно дошло вријеме да се успостави регистар парафискалних намета, као и да се требају побољшати извори финансирања ради стимулисања извоза. У парламенту Српске у току је редовна скупштинска пауза до 17.00 часова.

14.30... Посланик СНСД-а Игор Жунић рекао је да је Приједлог стратегије и политике развоја индустрије Српске за период 2016-2020. година врло квалитетно урађен и да треба да буде путоказ даљег развоја и кретања у Српској. Жунић је навео да је процес деиндустријализације почео још деведесетих година прошлог вијека и то на подручју цијеле бивше Југославије, па се тако "у фирмама које су запошљавале више хиљада радника, сада производе гљиве и то на килограме, а не на тоне".

Посланик СДС-а Желимир Нешковић рекао је да Приједлог стратегије развоја индустрије у Српској до 2020. године није значајније узео у обзир развој електроенергетског сектора, наводећи да је тренутно укупно искориштени хидропотенцијал за производњу електричне енергије 30 одсто.

Посланик СДС-а Душан Берић сматра да је Приједлог стратегије теоретски добро постављен, али да нема тога чиме ће се мјерити задани циљеви, да нема параметара како измјерити оно што се жели остварити. Он је навео да је требало одредити које су то главне гране развоја, као и да се питање подстицаја за извоз ријеше формирањем банке која би се тим пословима бавила, као што је то пракса у многим земљама.

Посланик Странке Напредна Српска Адам Шукало оцијенио је да се, умјесто реиндустријализације, Српска налази у процесу деиндустријализације, на шта указује слика актуелног стања у тој области.

14.00... Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас да Стратегија и политика развоја индустрије Републике Српске 2016-2020. дефинише приоритете и стратешке циљеве развоја индустрије, те начине њиховог остваривања. "Стратешки циљеви циљеви развоја индустрије у овом периоду су реиндустријализација, мониторинг развоја индустрије и примјена адекватних мјера за побољшање конкурентности, повећање запослености у индустрији, унапређење понуде радне снаге и примјена еколошких стандарда", навео је Ђокић на сједници Народне скупштине Републике Српске.

13.05... Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да је БиХ мала земља која није проузроковала климатске промјене, али да треба законима допринијети умањењу штетних посљедица. Голићева је истакла да у Републици Српској постоји пет загађивача ваздуха, посебно термоелектране, не рачунајући Термоелектрану "Станари", која је изграђена према савременим стандардима. Термоелектране у Угљевику и Гацку морају ићи у процес прилагођавања", рекла је Голићева у Народној скупштини Републике Српске у завршној ријечи о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха.

13.00... Посланик СНСД-а Јасна Лукић сматра да је веома важно очување и обезбјеђење веће заштите животне средине, тиме и здравља људи, те да је заштита ваздуха добро регулисана у Републици Српској.
Током скупштинске расправе о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха, Лукићева је похвалила доношење закона који ће бити усклађен са законодавством ЕУ.

Посланик Социјалистичке партије Добрила Дринић-Малић изјавила је да се овим законом уређује заштита и управљање квалитетом ваздуха и одређују мјере, начин организовања и контрола спровођења заштите и побољшање квалитета ваздуха као природног добра од општег интереса које ужива посебну заштиту.

Посланик СДС-а Симуна Жакула сматра да су сви напори који иду ка побољшању заштите животне средине добро дошли, с обзиром на то да смо свједоци глобалних промјена, индустријализације, техничких и технолошких достигнућа, а који мијењају живот. Она је нагласила да у Нацрту посебну пажњу треба посветити загађивачима животне средине и потреби смањења негативних честица у атмосфери.

Посланик Напредне Српске Горан Ђорђић рекао је да је ово законско рјешење добар оквир за озбиљније бављење квалитетом ваздуха. Према његовим ријечима, добро је што се развија свијест о важности преласка са мазута на биомасу када је ријеч о топланама, те истакао да су највећи загађивачи термоелектране.

11.45... Помоћник министра финансија РС Сњежана Рудић рекла је да је Нацртом закона о заступању у осигурању и посредовању у осигурању и реосигурању дата могућност банкама да умјесто брокерске дјелатности, обављају дјелатност заступања у осигурању. Она је, образлажући овај акт на сједници Народне скупштине Српске, навела да је дата могућност заступницима у осигурању да обављају и послове заступања више друштава за осигурање истовремено.

Рудићева је рекла, између осталог, да се у овај нацрт закона уводе и одредбе које се односе на спречавање прања новца и финансирање терористичких активности, као и одредбе везане за заштиту потрошача.

11.15... Посланик СНСД-а Сњежана Келечевић поздравила је доношење законског рјешења којим се унапређује област друмског саобраћаја, а посебно увођење информационог система као начина праћења и контроле управљања јавним превозом лица. Келечевићева је додала да су добра рјешења која прецизније дефинишу да јединице локалне самоуправе треба да донесу своје прописе и да то буде једнообразно. Она је указала да би у појединим одредбама у којима су наведени предузетници, требало навести и мала правна лица, јер не би требало правити разлику између правних лица и предузетника.

10.25... Помоћник министра саобраћаја и веза РС Наташа Костић рекла је да се Нацртом закона о превозу у друмском саобраћају Републике Српске успоставља тржиште превоза у друмском саобраћају у ком би се примјењивали једнаки услови и једнака правила у погледу приступа тржишту. Костићева је навела да би се оваквим приступом постигао већи ниво професионалне оспособљености превозника, рационализација тржишта и побољшање квалитета услуге, а што је у интересу и превозника, али и корисника њихових услуга и привреде уопште, као и већа безбједност друмског саобраћаја.

"Због свега овог предвиђено је осавремењивање постојећег правила издавања лиценци којима се одобрава дјелатност превоза у друмском саобраћају и на тај начин обезбјеђује једнака и сврсисходна примјена тих правила. С друге стране, на тај начин обезбјеђује се и лакши приступ тржишту Европске уније", истакла је Костићева у Народној склупштини образлажући овај нацрт.

Према раније усвојеном дневном реду, током наставка сједнице посланици ће разматрати и Нацрт закона о заступању и осигурању и посредовању у осигурању и реосигурању, те Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха.

Планирано је и разматрање Приједлога стратегије и политике развоја индустрије Српске за период 2016-2020. година, те Извјештаја Комитета за координацију надзора финансијског сектора Српске.

Посланици су синоћ по хитном поступку размотрили Приједлог закона о допунама Закона о здравственом осигурању, којим се уводи интегрисани информациони здравствени систем.

Размотрени су и Приједлози закона о измјени закона о радним односима у државним органима и закона о статусу функционера јединица локалне самоуправе, који је у процедуру упутила посланичка група Напредна Српска.

Окончана је и расправа о Приједлозима закона о измјенама и допунама закона о прекршајима и о сјемену пољопривредног биља.