latinica  ћирилица
29/11/2016 |  13:16 | Аутор: РТРС

Британски ронилац зна гдје се крије Хитлерово злато

Један британски ронилац тврди да је пронашао Хитлерово злато и драгоцјености вриједне 100 милиона долара на дну Балтичког мора. Проблем је у том што је ријеч о масовној гробници 9.500 жена, дјеце и војника.
Њемачки брод “MV Wilhelm Gustloff“ (Фото: time.com) -
Њемачки брод “MV Wilhelm Gustloff“ (Фото: time.com)

Недуго пошто су њемачки и пољски истраживачи тврдили да су пронашли легендарни “златни воз“ нациста, што се показало као нетачно, професионални ронилац Фил Сејерс каже да Хитлерове драгоцјености нису ни транспортоване жељезницом. Евакуација је, сматра он, организована поморским путевима.

На Хитлерову несрећу, тврди Сејерс, брод “MV Wilhelm Gustloff“ је потонуо.

Овај туристички брод био је препун њемачких избјеглица и рањеника и превозио је готово 10.000 људи, иако је пројектован за само 1.800 путника и чланова посаде.

Међутим, очајници који су жељели да побјегну од Црвене армије, ријешили су да се евакуишу потпуно неприлагођеним бродом из њемачке енклаве у Гдањску. Брод је испловио 30. јануара 1945. у друштву крузера “Ханса“ и два торпедна брода.

Само неколико сати касније, “Gustloff“ су потопила три торпеда совјетске подморнице С-13.

Само један чамац за спасавање успио је да заплови, прије него што је брод потонуо, а око 9.400 људи међу којима 5.000 дјеце удавило се у леденим водама. Око 1.250 је спасено.

Мјесто потонућа класификовано је као ратна гробница, након неколико покушаја да се остаци брода и људских тијела извуку на површину.

Мјесто потонућа брода “MV Wilhelm Gustloff“ никад није било мистерија. Ипак, дио митологије која окружује овај брод везује се за техничаре који су радили на нњмачком наоружању, а који су били путници овог брода. Они су били стационирани на удаљеним балтичким пунктовима, далеко од савезничких летјелица.

Међутим, пољске власти су одавно установиле забрану роњења у близини олупина бродова, како би зауставили у походу бројне ловце на благо.

Сејерс (61) каже да је он добио дозволу за роњење 1998. и да је из олупине изнио много објеката који се сада чувају у музеју у Килу.

Пронашао је бродски прозор за металним оковом, што сматра знаком да потиче из “заштићене собе“ у којој је можда могло да се чува благо.

Он каже да је разговарао са бродским официром Рудијем Лангом, једним од ријетких преживјелих чланова посаде, који тврди да је видио како се у брод кришом уносе велики сандуци и то под наоружаном пратњом.

Сејерс је своју причу преточио у роман “Балтичко злато“.

“Знамо из прве руке да су велике количине товара укрцане на брод“, тврди Сејерс.

“Руди Ланге је пушио на палуби и видио када су утоварали златне полуге. У почетку није знао о каквом товару је ријеч, док се 1972. није срео са још једним преживјелим, који је био један од стражара задужених за заштиту злата. Он је открио шта се налази у тим огромним сандуцима.

Сејерс сматра да у морским дубинама леже три тоне злата у полугама.

“Нацистичко злато прокријумчарено је из Кенигсберга. То је фасцинантна прича која ме прати цијелог живота“, каже он.

Извор: Б92