latinica  ћирилица
22/10/2016 |  19:04 ⇒ 23/10/2016 | 11:58 | Аутор: РТРС

Куда води криза власти на нивоу БиХ? (ВИДЕО)

Док СНСД и ХДЗ анализирају успјех на изборима и договарају заједничи наступ у локалним заједницама, у СДА - незадовољни резултатима избора.
Сарајево - Фото: РТРС
СарајевоФото: РТРС

Изгубљена начелничка мјеста у Зеници, Тузли, Високом, али и у јединим српским општинама у којима је СДА имала власт - Сребреници и Вукосављу - покренули су низ полемика о правцу у којем иде водећа бошњачка партија.

Повратак Фикрета Абдића у Велику Кладушу посебно је уздрмао страначке редове СДА-а. Угрожена је и стабилност коалиције СДА-СББ. Федерални парламент није засједао четири мјесеца. Аналитичари упозоравају да све ово указује на дубоко раслојавање власти на бх. нивоу. 

Док Предсједништво СДА увјерава да су коалиције на бх. ниву са Савезом за промјене, и коалиција са СББ-ом и ХДЗ-ом на кантоналним и федералном нивоу стабилне - мишљење лидера ХДЗ-а Драгана Човића очигледно је другачије. Покушај бошњачког политичког и вјерског корпуса да и од Стоца направи град случај, Човић види као потврду нарушених односа СДА и ХДЗ-а.

- Да смо ми достигли неки ниво стратешких и партнерских односа, они сигурно не би били нарушени. Међутим, видјели сте по пуно других питања у задњих годину дана да односи не функционишу - каже Човић.

Да договора нема ни са, до сада највјернијим пратиоцима Изетбеговићеве политике на бх. ниву, потврђено је одбацивањем Приједлога измјена и допуна закона о акцизама. Иако је Мирко Шаровић, кадар СДС-а у Савјету министара, чак ни парламентарци из његове странке нису подржали закон.

- Ја сам подржао закон зато што смо се Реформском агендом обавезали да ћемо га подржати - каже Шаровић.

Аналитичари сматрају да је на бх. и федералном нивоу очигледна политичка криза, не само међустраначка, већ и у странкама. Мишљења су да су коалиције фиктивне и да се стварају само да би се обезбиједила парламентарна већина, која касније није у стању да изгласа сопствена законска рјешења.

- Оно што тренутно имамо у Федерацији јесте срамна ситуација да Парламент четири мјесеца није засједао, а да за то вријеме Влада ради. Рецимо, на државном нивоу оно што би требала бити парламентарна већина није у стању да сопствена законска рјешења "провуче" кроз парламент. Имамо људе који не гласају, а дио су странака које чине већину - каже Аднан Хускић, директор Центра за изборне студије.

Да политика Бакира Изетбеговића није добра ни за његову странку показало се изборним поразима у Тузли, Зеници, Високом, Калесији, Старом Граду, гдје су побиједили независни кандидати, дојучерашњи кадрови СДА и СДП-а. Изетбеговић је најодговорнији, јер је покушао успоставити централизацију над странком - што је немогуће, јер постоје измјештени регионални центри моћи СДА, поручују аналитичари.

- СДА има унутрашњих проблема, а као што је и јавности познато она се очитује кроз три групације бивших представника или људи који су били блиски /Сулејману/ Тихићу, /Бакиру/ Изетбеговићу и трећа је струја коју предводе /Дубравко/ Чампара, /Денис/ Звиздић и сарајевски политички круг - каже политички аналитичар Зоран Крешић.

Након избора и коалициони партнер и лидер СББ-а Фахрудин Радончић јавно се дистанцира од СДА, критикујући Изетбеговићев однос према осталим лидерима у БиХ, што каже, штети интересима Бошњака. Кризу додатно продубљује и констатни хрватско-бошњачки раскол о питању имјена изборног закона. На све то и долазак Фикрета Абдића на власт у Великој Кладуши.

Иако би до прекомпозиције власти дошло у свакој нормалној земљи гдје власт нема парламентарну већину, аналитичари ипак не вјерује да ће до тога доћи у БиХ.

- Политичко Сарајево, под утиском да би евентуални улазак СНСД-а у власт заједно са Човићем могао донијети супремацију у односу на СДА, неће допустити то, зато што им је сервилни СДС, Савез за промјене апсолутно погодан партнер с којим могу проводити све оно што сматрају да требају проводити - каже Крешић.

СДА за политичке обрачуне и уцјене користи и правосудне институције - СИПА и Тужилаштво, поручују аналитичари. Ипак, мишљења су да би до прекомпозиције власти на нивоу БиХ могло доћи ако СДС тј. Савез за промјене изађе из владајуће бх. коалиције, што би представљало трећи и финални пораз политике Бакира Изетбеговића, којем се највише замјера губитак Сребренице, однос према 9. јануару Дану Републике, као и неспособност да помири унутарстраначка превирања.