Чичока - храна за дијабетичаре
Чичока се у нашим крајевима гаји на малим површинама, али не би требало да је тако, пошто важи за веома хранљиво поврће, чије кртоле садрже највише угљених хидрата (17 одсто). Основни састојак угљених хидрата је инулин, изузетно важан у исхрани дијабетичара. Наиме, његов значај је у томе што приликом варења и разградње у организму прелази у фруктозу, природни шећер који могу да користе и обољели од шећерне болести.
Ова биљка припада истом роду као и сунцокрет. Изнад земље нарасте од 1,5 до 3 метра, а робусни корен продире дубоко у земљу, тако да је отпорна на сушу. На врху има цвјетне главице, али се у нашем поднебљу не формира сјеме, па се размножава подземним кртолама, које су обично дужине десет, а ширине од пет до седам центиметара.
Кртоле се саде у прољеће када и кромпир, на растојању 70x30 цм. Пошто је вишегодишња биљка, на истом мјесту може да остане годинама. У току вегетације не мора да се окопава, јер веома брзо расте и тако угуши корове.
Кртоле се ваде у јесен, када захлади, мада је то могуће и раније, али не прије половине љета. Прије вађења се посјече и уклони надземни дио. Захваљујући отпорности према ниским температурама, чак и до минус 30 степени, кртоле током зиме могу да остану у земљишту и ваде се по потреби. Ако се изваде раније, успјешно се чувају утрапљене у влажном пијеску.
МУСАКА, ПЕКМЕЗ...
Чичока се припрема за јело на више начина. Једе се као пријесна у салати, запечена у рерни , од ње се справља и мусака, али је занимљиво да се од ње кува и слатко и то врло једноставно. Наструганим чичокама додати лимунов сок мало воде и кувати док се маса не уједначи. Послије пола сата инулим ће почети да се разграђује, а каша да буде све слађа.
Извор: Независне новине