latinica  ћирилица
23/09/2016 |  21:41 | Аутор: vecernjenovosti

Исхраном против дехидратације

Спријечите озбиљније посљедице усљед појачаног знојења. Недостатак електролита нарушава метаболизам и узрокује појаву слабости и грчење мишића.
Воће (фото: wikimedia.org) -
Воће (фото: wikimedia.org)

Појачано знојење може да доведе до дехидратације јер се са знојем из тијела излучују и електролити који су важни за рад метаболизма. Њихова основна улога је да одржавају оптималну количину воде у тјелесним течностима, а надокнађују се, прије свега, правилном исхраном.

- Постоји седам главних електролита или минерала, то су - натријум, калијум, хлориди, калцијум, магнезијум, фосфор и бикарбонат - каже за "Др у кући" мр пх Јасмина Тимић са Фармацеутског факултета - Катедра за броматологију. Њихов вишак или мањак директно утиче на функционисање тијела, јер узрокује појаву слабости или грчење мишића и срца. Осим тога веома су значајни за одржавање кисело-базне равнотеже организма и кофактори су у многобројним ензимским реакцијама.

Натријум највећим дијелом добијамо конзумирањем кухињске соли. Његова минимална количина да тијело добро функционише је 500 мг дневно. Важан је за контролу укупне количине воде у организму, регулише волумен крви и мишићну и нервну функцију. Из кухињске соли највећим дијелом тијело добија и одговарајуће количине хлорида.

Месо, млијеко, воће и поврће су главни извори калијума. Ипак, истраживања показују да одрасли немају довољне количине овог есенцијалног минерала.

- Често занемарујемо храну која садржи калијум, а претјерамо са оном храном пуном натријума - напомиње Јасмина Тимић. Та неуравнотеженост може да доведе до појаве хипертензије, болести срца па чак можданог удара. Уз то, недостатак калијума узрокује дехидратацију, дијареју и повраћање. Ипак, не би требало ни претјеривати, јер вишак је отрован и изазива неправилан рад срца, његов застој, као и парализу плућа.

Уз натријум и калијум високо значајно мјесто међу електролитима има и магнезијум. Он је одговоран за преко три стотине биохемијских реакција у тијелу!

- Осим што је веома битан за синтезу ДНК и РНК, магнезијум помаже да се одржи нормална функција мишића и нерава, побољша имунолошки систем, одржава стабилан откуцај срца, ниво глукозе у крви, и утиче на правилно формирање костију и зуба - објашњава наша саговорница, и додаје да од дефицита овог нутријента углавном пате они који често посежу за чашицом алкохола.

Ораси, зачини, лиснато зелено поврће, лубеница, пасуљ, кукуруз, интегралне житарице, интегрални пиринач, суво воће, риба (лосос), кафа и чај су генерално добри извори магнезијума.

Здравих костију и зуба нема без калцијума, а овај минерал важан је и за пренос нервних импулса, згрушавање крви и мишићну контракцију. Препоручљиво је дневно унијети од 1.000 до 1.500 мг калцијума да би се одржао одговарајући ниво у крвотоку и избјегле слабости у костима. Премало калцијума не изазива одмах симптоме, али временом утиче на мозак, доводи до делиријума, губитка памћења и депресије. Сви млијечни производи богати су калцијумом, а његов добар извор су и броколи, бадем, кељ, сардина...

Што се фосфора тиче, већина људи уноси довољне количине исхраном, јер се налази у саставу многих свакодневних намирница. За разлику од других минерала његове повећане вриједности су доста честе, а оне узрокују појаву болести бубрега и срца.

Бикарбонати су најзначајнији у одржавању ПХ баланса организма, а самим тим утичу и на правилно функционисање тијела уопште.