latinica  ћирилица
25/08/2016 |  08:31 | Аутор: Мондо

Како да побиједите хипохондрију?

Лежите у кревету, требало би да већ увелико спавате, али ви размишљате о послу, рачунима које треба платити и - о, да - нешто вас је жигнуло у палцу? Мора да је зачетак Паркинсона. Или...

Ако се препознајете, можда ће вас утјешити чињеница да нисте усамљени. Има много људи који су мање-више непрекидно забринути због свог здравља, а зашто и не би били, кад боље размислите. Ко год је једном у животу закачио грип, зна колико то може да сломи човјека. Али... Ако је за вас забринутост за сопствено здравље прерасла у вртоглаву спиралу страха и анксиозности, на крају ћете стварно и да надрљате. Осим ако ситуацију не ставите под контролу.

- Кад имамо неки мањи здравствени проблем, већина нас ће се њиме бавити одређено (врло ограничено) вријеме, и ако нас не омета у нормалном животу, већина нас ће врло брзо закључити да је у питању пролазна ствар и више се неће оптерећивати тиме - каже др Џонатан Абрамовић, професор психологије на Универзитету Сјеверне Каролине.

Али, има и оних који ће опсесивно претраживати сајтове и форуме посвећене здрављу убијеђени да је главобоља коју осјећају знак смртоносног тумора мозга. И што је најгоре од свега, скупљаће "доказе" и проналазити нове и нове симптоме који говоре у прилог тој "дијагнози".

Хипохондрија је једна врста анксиозног поремећаја, и није само "позив у помоћ", јер у већини случајева особа заиста осјећа симтоме на које се жали.

- Тијело се стално мијења, производи звукове, прилагођава се окружењу. Ако се сконцентришете на сопствене откуцаје срца, вјероватно ћете примијетити повремено "прескакање" или промјену у снази откуцаја. Ако сте забринути због кољена, рецимо, и сву своју пажњу усмјерите на тај дио тијела, сасвим је извјесно да ћете "открити" нешто што вам се не допада - каже др Абрамовић.

А кад сте нервозни или анксиозни, то може бити "окидач" за "бори се или бјежи" одговор организма, који се манифестује ударом адреналина што за посљедицу има још интензивнији "умирем" осјећај.

Иако ова физиолошка "гужва" значи само да је ваш систем спреман да реагује и "бори се", а не да ћете да "умрете", особа која пати од анксиозности тешко то може да појми. Дакле, сљедећи пут кад будете у таквом стању, ево шта треба да урадите:

1. Размотрите чињенично стање.

Направите корак уназад и покушајте објективно да сагледате ситуацију. (Ако не успијевате, покушајте да размислите шта бисте рекли да се неко од ваших пријатеља вама жали на такве симптоме.) Лијепо се запитајте: "Који докази подржавају идеју да болујем од ...?" Убрзо ћете можда и схватити да је неко бенигно објашњење много вјероватније.

- У каријери сам се сусретао са савим младим женама, дваадесетогодишњакињама, које су долазиле убијеђене да имају инфаркт, потпуно губећи из вида да никада до тог дана нису имале кардиоваскуларних проблема, нити су биле забринуте због здравља срца. Наравно, прегледи су показали да је све ок. Немојте дозволити да логика сасвим ишчили - каже др Абрамовић.

2. Не претражујте интернет.

- Најпаметнија ствар коју можете да урадите је да престанете да претражујете интернет у потрази за "симптомима" које осјећате - саветује др Абрамовић.

- Чак и ако нађете 30 сајтова који јасно кажу да вам није ништа, онај 31. који сугерише да би могло да буде нешто озбиљно у питању нећете моћи да избаците из главе - додаје он.

3. Пронађите љекара који ће имати разумијевања за ваше стање.

Ако не можете да се ослободите бриге, идите код љекара. Али, пошто би требало да ординацију напустите потпуно увјерени да сте ок, важно је да љекар код којег идете буде особа у коју имате повјерења и са којом можете да разговарате отворено.

4. Покушајте да промијените перспективу.

- Сваког дана излажемо се одређеним ризицима. Али, већина нас ће ујутру просто сјести у кола, и одвести се на посао не размишљајући о томе да ће можда доживјети судар или неку несрећу - каже др Абрамовић.

- Релативно мирно прихватамо бројне неизвјесности у свакодневном животу. На тај начин би требало да прихватимо и чињеницу да никад нећемо моћи да будемо заиста 100 одсто сигурни да смо савршено здрави у сваком тренутку. Људи просто морају да прихвате да са том малом дозом неизвјесности мора да се живи - истиче он.

5. Потражите професионалну помоћ.

Ако вас узнемиреност због сопственог здравља спречава да живите нормално, потражите помоћ психолога. Когнитивно-бихевиорална терапија даје добре резултате код особа које пате од ове врсте анксиозности. Она подразумијева едукацију (о томе шта је и како функционише наше тијело), али и терапију излагањем (посјета болницама, читање литературе о болести која вас плаши). На тај начин, пацијент се суочава са својим страховима и учи да их, уз стручну помоћ, превазиђе.