ЦБ БиХ: Излазак Британије из ЕУ не угрожава финансијску стабилност БиХ
У саопштењу се наводи да стабилност валутног одбора, као модела монетарне политике у БиХ, ни једног тренутка није доведена у питање и Централна банка БиХ наставља са његовом примјеном.
Са макроекономског становишта, БиХ би могла да трпи одређене негативне ефекте по основу "Брексита" у мјери у којој све наведене турбуленције буду довеле до успоравања привредног раста у еврозони.
С обзиром на то да се Велика Британија не може сврстати у категорију значајних спољнотрговинских партнера БиХ, не очекују се значајнији директни негативни утицаји по основу пада привредне активности у тој земљи.
Из Централне банке БиХ истичу и да с обзиром на то да је на девизном тржишту забиљежена депрецијација евра, прије свега у односу на долар, а имајући у виду фиксан однос домаће валуте према евру у аранжману валутног одбора, наведена кретања могу утицати на депрецијацију номиналног, а и реалног ефективног девизног курса конвертибилне марке, што, у контексту конкурентности домаће привреде на свјетском тржишту, само по себи представља позитивну чињеницу.
Осим у неком екстремном сценарију, не очекују се значајнији притисци извана на раст инфлације у земљи, с обзиром на снажан утицај ниских цијена хране и енергената и низак ниво инфлације у еурозони. Штавише, јачање долара доприноси смањењу цијена нафте, до чега је у одређеној мјери и дошло након објаве вијести о "Брекситу".
"Укратко, у овом тренутку се не очекују снажнији директни ефекти на економска и финансијска кретања у БиХ. У мјери у којој се политичке и неизвјесности на европским финансијским тржиштима буду рефлектовале на успоравање привредног раста у еврозони, такав развој догађаја може имати одређене негативне ефекте на економску активност у земљи", истиче се у саопштењу.
Из Централне банке наводе да тренутна политичка неизвјесност у Европи и нестабилности финансијских тржишта, са потенцијалом да имају негативне макроекономске ефекте на европску/свјетску економију, не доприносе амбијенту за убрзавање привредног раста у БиХ.
"Објава резултата референдума у Великој Британији, на којем су, супротно преовлађујућим очекивањима, грађани те земље изгласали излазак из ЕУ, узроковала је шок на финансијским тржиштима. Услиједио је нагли пад вриједности тржишних индекса на финансијским тржиштима широм свијета, пад приноса на обвезнице /раст цијена обвезница/, раст цијена злата, те депрецијација британске фунте и евра према водећим свјетским валутама", додаје се у саопштењу.
У суштини, као што је то обично случај у периоду великих неизвјесности и турбуленција, присутан је бијег ка квалитету - инвеститори испољавају аверзију према повећаном ризику и расте тражња за сигурним активама, као што су најквалитетније државне обвезнице, злато и сигурне свјетске валуте.
Изгласавање изласка Велике Британије из ЕУ донијело је и велику политичку неизвјесност у Европи која, потенцијално, може имати даље негативне ефекте на финансијска тржишта.