Крак: Нико у ЕУ не мисли да је вријеме за позитивну оцјену за БиХ
"Искрено жалим што не могу бити предузети наредни кораци у процесу интеграција, јер смо заиста вјеровали да ће након подношења апликације, БиХ слиједити позитивну динамику и да ће бити у стању да испуни услове, па да приступимо разматрању оцјене апликације", рекао је Крак на округлом столу у Сарајеву, који је организован поводом предаје предсједавања Савјетом ЕУ између Холандије и Словачке.
Он је рекао да је шокиран нивоом незнања у БиХ о процедурама и фазама у процесу интеграција у ЕУ, наводећи примјер члана Предсједништва БиХ Драгана Човића који је недавно рекао да БиХ до 13. јула, када ће бити сесија Савјета ЕУ у Братислави, мора да ријеши своје проблеме како би добила позитиван одговор на апликацију за чланство.
"Наше колеге из Словачке у том моменту нису имале појма о чему Човић говори, тим прије јер још увијек не постоји једногласна одлука свих чланица ЕУ о позитивној одлуци апликације БиХ за чланство у ЕУ, након чега слиједи утврђивање мишљења, за шта је потребно од 12 до 18 мјесеци, уз попуњавање обимног упитника, па тек онда оцјена да ли је БиХ спремна за статус кандидата", појаснио је Крак.
Према његовим ријечима, упитник Европске комисије не може бити попуњен без валидних резултата пописа становништва, станова и домаћинстава из 2013. године.
Он сматра да су нереална предвиђања да Словачка може убрзати пут БиХ ка ЕУ, без испуњавања општепознатих услова.
"Без провођења Реформске агенде нема пута БиХ у ЕУ, а лидери у БиХ морају остварити смислени напредак у спровођењу овог амбициозног плана, укључујући основне предуслове, као што су адаптација трговинског дијела Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и успостављање механизма координације", поручио је Крак.
Он је позвао политичаре у БиХ на "конкретна ђела без празних прича и измишљања проблема".
Амбасадор Словачке у БиХ Јан Пшеница изразио је жаљење што БиХ заостаје на путу ка ЕУ због "техничких разлога".
Он је навео да БиХ није на вријеме покренула припреме за европске интеграције, иако је одлично знала како се тај процес одвија у сусједној Хрватској.
Према његовим ријечима, словачко предсједавање Савјетом ЕУ биће активно, с фокусом на миграције и "Брексит".
"Наша четири основна приоритета су економски снажна Европа, модерно јединствено тржиште, одржива миграциона политика и глобално ангажована Европа", рекао је Пшеница и додао да жели да БиХ што прије постане дио интеграционих процеса.
Шеф Делегације ЕУ у БиХ и специјални изасланик ЕУ Ларс-Гунар Вигемарк оцијенио је да су посљедице референдума у Великој Британији о напуштању ЕУ тренутно највећи изазов у Европи.
Он каже да су главни изазови које и даље стоје пред БиХ социјално-економска питања, незапосленост, одлазак младих из земље и бесперспективност њених грађана.
"Лидери у БиХ треба да се окрену могућностима, а не само да се баве проблемима, тим прије јер слиједе и локални избори, тако да се од њих очекују чврста опређељења, а не парцијални приступ", рекао је Вигемарк.
Он каже да адаптација трговинског дијела ССП-а неће нашкодити привреди и економији БиХ.
Словачка од 1. јула преузима предсједавање Савјетом ЕУ од Холандије.